AnaM

Šta si uradio Sivi?? Nešto si zabrlajo??



Albi, šta da ti kažem, bio sam gladan, a dvonošci ostavili vrata otvorena i ja ušao. Samo da znaš kako ima tamo jedna divna sobica, hladna, miriše, a kad se otvori sve same lepote od hrane...


Ti si izgleda i probao te lepote, nadrlajo si kod dvonošca.
Eno je ide, pokušaj da pregovaraš.



Kako to misliš??



Ja se umiljavam, uvek padne na to



Ja sam mala maca... neću više nikada... do prve prilike...
Ti me voliš, zar ne?? Ima li kobasice još??
Gladan sam.

Uvjek sam mislila da sam dobar matematičar
Sjedim tako u autobusu i buljim u reklamu pred nosem. Kroz prozor se ne vidi, tamo je reklama za neki deterdžent.
Piše, kupite mobitel badava, pretplatite se i imate paket. Paket je tandara-mandara kao i svaki, ali me je privuklo ono, slušaću sa uživanjem 25 miliona pjesama.

I računam
1sat= 60 minuta
1dan= 1440 minuta
1godina= 525600 minuta

Jedna pjesma traje 3-4 minute, ali da ne budem na kraj srca, neka je i samo jedan minut, ispade da mi za slušanje treba preko 47 godina pod uslovom da ne radim, ne jedem i ne spavam. Ako mi se neka pjesmica dopadne, pa je poslušam više puta...zavrte mi se u glavi.
Ništa od slušanja.

Udjoh u stan, a tamo kao da je bomba pala
Haos...

Sjetih se ja reklame, zatapšah, namjestih umilni osmjeh i sad čekam onog razbacanka da doleti kroz zid i sve sredi. Nema ga. Sigurno ga susjeda zadržala.
Tapšem, aplaudiram... uzdahnem i krenem po usisivač...
Ipak, optimista sam, svakih nekoliko minuta aplaudiram, da li sebi, onom ko izmisli pametne reklame ili ko zna kome... Tek usput i pjevušim jednu od onih miliona pjesama...

Nekad, daleko, daleko, preko sedam mora i sedam gora bila je jedna strašna šuma. Crvenkapica je nosila baki korpicu sa hranom.
Iz strašne šume vrebao je još strašniji vuk



Onda smo se malo civilizirali, ali je Crvenkapica, na putu baki išla kroz jednu još opasniju šumu gde su je vrebale strašnija od strašnije opasnosti po novčanik.


Vreme prolazi i sad više ne ide Crvenkapa baki da nosi hranu, nego baka iz vrta nosi u strašne solitere svoju kotaricu sa tek stiglim plodovima.


Za to vreme, baku čeka mačak, čuvajući kuću od strašnog vuka i dremkajući uz TV

Potrebne su smokve. U baštu po zreli plod.



Izabrati najzrelije.



Šećer, vino, prošek po mogućnosti,, smokve, vanilin prašak... Treba mi limun, nemam ga. Pogledaću kiselo u smokve, osećanja su najvažnija za svaki rezultat, možda to vredi i u kuvanju. Gledam kiselo, tužno, mrštim se. Nema prošeka



Za vreme čišćenja smokvi obavezno pevati da bi imali šta kuvati. Srećom od svake pesme znam samo po pet reči, pa dok se derem mogu da strpam koju smokvu u usta.



Smokve i vino skok u nešto dovoljno veliko da se ne isprska cela kuhinja. Prošeka mi je bilo žao, ali sam malo probala. Treba li probati i ovo vino??



I nije zbog vina, nisam probala ovo drugo, tek da se zna. Morala sam birati izmedju bolje slike i foto aparata. Aparat je odneo pobedu.
Na laganoj vatri mešati dok vino ne nestane. Paziti da ne nestane i vino sa stola ako je neki ljubitelj dobre kapljice u kući.

Onda se malo meša, meša, krčka, krčka. Smokve puštaju sok. Kad masa se smanji na pola, i kad dosadi to mešanje, dodati šećer koji neko meri, a neko, kao ja zavrljači, pa koliko ispadne. Ko se seti može dodati i onaj vanilin šećer, ja nisam.



Osmeh.
Skače u vrele tegle. Meni to samo prenoći, i ne izvodim besne gliste sa sterilizacijom u rerni. Sutradan stavim one poklopce za tegle i strpam u špajz.
Ja sam prošle godine probala tu glupost sa sterilizacijom.. Kaže napuni se vrelom masom ugrejana tegla. Stavi u zagrejanu rernu. Okrene se naopako i ponovo stavi u rernu. Ne znam kako su to zamislili, ali ja sam se sa onom vrelom teglom ispekla, jedna tegla je prsnula, a ona koju sam izvrnula da se zapeče, završila je sa svom tom masom na podu. Ulepila sam se od glave do pete. Ko zna može probati...