Potrebne su smokve. U baštu po zreli plod.
Izabrati najzrelije.
Šećer, vino, prošek po mogućnosti,, smokve, vanilin prašak... Treba mi limun, nemam ga. Pogledaću kiselo u smokve, osećanja su najvažnija za svaki rezultat, možda to vredi i u kuvanju. Gledam kiselo, tužno, mrštim se. Nema prošeka
Za vreme čišćenja smokvi obavezno pevati da bi imali šta kuvati. Srećom od svake pesme znam samo po pet reči, pa dok se derem mogu da strpam koju smokvu u usta.
Smokve i vino skok u nešto dovoljno veliko da se ne isprska cela kuhinja. Prošeka mi je bilo žao, ali sam malo probala. Treba li probati i ovo vino??
I nije zbog vina, nisam probala ovo drugo, tek da se zna. Morala sam birati izmedju bolje slike i foto aparata. Aparat je odneo pobedu.
Na laganoj vatri mešati dok vino ne nestane. Paziti da ne nestane i vino sa stola ako je neki ljubitelj dobre kapljice u kući.
Onda se malo meša, meša, krčka, krčka. Smokve puštaju sok. Kad masa se smanji na pola, i kad dosadi to mešanje, dodati šećer koji neko meri, a neko, kao ja zavrljači, pa koliko ispadne. Ko se seti može dodati i onaj vanilin šećer, ja nisam.
Osmeh.
Skače u vrele tegle. Meni to samo prenoći, i ne izvodim besne gliste sa sterilizacijom u rerni. Sutradan stavim one poklopce za tegle i strpam u špajz.
Ja sam prošle godine probala tu glupost sa sterilizacijom.. Kaže napuni se vrelom masom ugrejana tegla. Stavi u zagrejanu rernu. Okrene se naopako i ponovo stavi u rernu. Ne znam kako su to zamislili, ali ja sam se sa onom vrelom teglom ispekla, jedna tegla je prsnula, a ona koju sam izvrnula da se zapeče, završila je sa svom tom masom na podu. Ulepila sam se od glave do pete. Ko zna može probati...