Mačja Njuška

subota, 09.06.2012.

Pokloni

Dnevnik mog vežbanja

Za rođendan, žena mi je uplatila nedelju dana privatnih časova u lokalnom fitnes centru. Iako sam i dalje u odličnoj formi (ostaloj od kada sam bio kapiten šahovskog tima na fakultetu), odlučio sam da isprobam te časove.
Pozvao sam i rezervisao časove kod devojke po imenu Tanja, koja mi reče da ima 26 godina i da je instruktor aerobika i model.
Moja žena je bila veoma srećna zbog inicijative koju sam pokazao... Obe su mi predložile da vodim dnevnik svog vežbanja.

Dan 1: Dan je počeo u 6 ujutru. Bilo je gadno da se ustane, ali je, svakako, vredelo videti Tanju, kako me čeka u klubu. Izgleda kao boginja, sa plavom kosom i blistavim osmehom!
Pokazala mi je mašine i izmerila mi puls nakon 5 minuta na traci. Bila je malo uznemirena zato što mi je puls bio visok, ali mislim da je samo to što stojim pored nje (u onoj odeći) podiglo moj puls za 10!
Uživao sam gledajući njen čas aerobika. Tanja me je ohrabrivala dok sam radio trbušnjake, iako me stomak već boli od uvlačenja, dok sam pričao sa njom.
Ovo će biti odlično!

Dan 2: Trebao mi je celi bokal kafe samo da ustanem i izađem iz kuće, ali sam uspeo. Tanja me je naterala da legnem i dižem tešku, gvozdenu šipku. A onda još stavila tegove na nju, pobogu! Noge su mi bile malo mlohave na traci, ali sam izdržao skoro 2 kilometra.
Njen osmeh mi je dovoljna nagrada. Osećam se sjajno!

Dan 3: Jedini način na koji mogu da operem zube jeste da stavim četkicu na nešto, a onda da pomeram glavu levo-desno. Sasvim sam siguran da sam dobio kilu. Vožnja je prošla OK, pod uslovom da nisam morao da upravljam volanom. Parkirao sam se preko Volksvagena.
Tanja je bila malo nestrpljiva sa mnom i skrenula mi je pažnju da moji krici uznemiravaju druge vežbače.
Zbog trake su me grudi užasno bolele, tako da sam probao steper. Zašto bi neko izmislio nešto što simulira aktivnost, koju je pronalazak lifta učinio potpuno nepotrebnom?!
Tanja kaže da ću zbog redovnog vežbanja živeti duže. Mislim da ne postoji ništa gore.

Dan 4: Tanja me je čekala sa svojim vampirskim zubima i zluradim osmehom. Ne, ne mogu nikako brže da stignem; a i dobro je što kasnim samo pola sata, obzirom da mi je samo toliko trebalo da vežem cipele!
Želela je da dižem tegove. Nema šanse, Tanja! Pa nisam ja glup! Krio sam se u muškom WC-u, sve dok nije poslala Larsa da me traži.
Za kaznu, naterala me je da radim simulaciju veslanja u kajaku. Kajak je potonuo.

Dan 5: Mrzim Tanju više nego što je ikada bilo koje ljudsko biće mrzelo drugo ljudsko biće, u istoriji sveta. Da postoji barem jedan deo mog tela koji me ne boli ekstremno, udario bih je njime.
Mislila je da je dobra ideja da danas radimo na mojim tricepsima. Pa, Tanja, imam novosti za tebe! Ja nemam tricepse! I, osim ako ne želiš udubljenja u podu, nemoj da mi daješ tegove. Odbijam da prihvatim odgovornost za tu štetu... TI si išla u tu sadističku školu - TI si kriva.
Traka me je odbacila unazad i pao sam preko nastavnika hemije, što je užasno bolelo.
Zašto to nije mogao da bude neko mekaniji, na primer nastavnik muzičkog?

Dan 6: Tanja mi je ostavila poruku na sekretarici, pitala se gde sam. Nisam imao snage da uzmem daljinski, pa sam celih 11 sati gledao vremensku prognozu.

Dan 7: I evo ga kraj nedelje. Hvala Bogu da je gotovo. Možda će mi žena sledeći put uplatiti nešto zabavnije; npr. potvrdu za vađenje zubnog živca

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------....

A, ne, ne, ne....kod mene nije tako.
Rođendan prošao, ja se hvališem sa jednom godinom više i sa hrpetinom pregenijalnih poklona.
Naravno da ću se pohvaliti!

1) bicikl sa trešnjicama i košarom!

Baš sam o takvom maštala. Predivan je i super se voziti na njemu. Moram se samo pri vožnji prestati cerekati jer mi uletavaju mušice u usta. cerek

2) Uokvirena Prezzemolova slika

Nisam bila ni svjesna da je to TO što je falilo mom zidu. Sad je kompletan. Izgleda super i pazi na mene dok spavam.
(uz to je došla i čokolada sa Panna Cottom!) kiss

3) Prezzemolo privjesak (i lančić za njega)

DRVENI!! U istoj pozi kao na tetovaži. Ajmeeee...kako sam si bahataaaa....mislim da ni Prezzemolo osobno neće imati toliko sebe na sebi kao ja! thumbup
(uz to sam dobila i privjesak Miše Kovača ali to je već druga, naguzna priča)

3a) pizdarije za njegu tijela i ostalog

Made in Italia. Tako da prije upotrebe ih mogu koristiti kao štivo. Osim jedne, koja je njemačke proizvodnje, nakon koje ću navodno sva biti kao dječja guza. Nisam sigurna šta se s tim misli....meni je asocijacija na dječju guzu; posranost. rofl
p.s. jedno od toga je ljubičasta spužva s likom mačke za djecu do 3 godine. Dooobro....

4) Udžbenik/knjiga/zadaci...sve u jednom - iz talijanskog za moju razinu znanja.

Dobila sam jučer, do sada riješila 35 strana. Teško da sam ikad dobila prikladniji poklon u prikladnije vrijeme. Da, za tri dana je ispit. Ispitom nisam oduševljena ali poklonom - totalno zujo

4a) Šalica (a znate me manijakalnu) sa mojim likom...

...u koji Noisensin lik ulijeva vino. Dok ležim. No, da....bio je dobar razlog za to. Ispod je natpis koji govori da je vino i prijatelji postaju sve bolji kako goine prolaze. Istina je to. Nego....poklanjačica ovog nije fer - nadpišala je za tri konjske dužine šalicu koju sam ja njoj dala. Pas strinu... headbang

Ha? Tko dobiva bolje poklone nego ja?
Nitko, eto tko!

A najveći su mi poklon ti savršeni ljudovi koji su oko mene. Volim vas sve, masovno i pojedinačno.

Želiš znati više?
ajmo...

09.06.2012. u 19:58 • 3 Komentara • Print • #

subota, 02.06.2012.

38

Na današnji dan 1740. godine rođen je francuski književnik, razvratnik i psihopat Donatien Alphonse Francois de Sade, poznatiji kao Markiz de Sade.

Točno 234 godine poslje njega rodila sam se ja.

Na današnji dan 1946 referendum o monarhiji je rodio Italiju.

Točno 28 godina kasnije, eto i mene.

....i, šta bi bilo zanimljivije? Da pišem o sličnostima i razlikama između gorespomenutog gospodina i mene ili da se retroviziram i vidim šta mislim o prošloj godini?
Sigurna sam da bi ono prvo bilo zanimljivije, ali znamo me, sebična i egocentrična kuja (ne, nisam počela sa sličnostima) kakva jesam, naravno da ću pisati o sebi.
Mogla bih pisati i o tome kako je danas i Italiji rođendan, nije li to divno?

Danas sam navršila...ok, navršit ću za nekih 12 sati (vrijeme je da počnem cjepidlačit oko godina ako već ne i lagati o njima) 38 godina. I znate šta? Puno je to. Probajte brojati do 38. Umoriš se. A preživjeti ih? Ihaaaa....
Serem.
Meni je to smiješno. Ja - 38. Ja. 38. Za dvije godine četrdeset. Ja. (buaaaahhaaahahahahaha)
U glavi imam manje nego prošle godine, tada sam imala nekih 16, sad sam na 14, čini mi se.
Jučer mi je Sanja (SPK) koja je starija i iskusnija i pametnija rekla: ...ali pamet ne dolazi sa godinama.
Sad mi je lakše. Umrijet ću kao glupa balavica.
Kako se osjećam sa 38? Pa, definitivno ne kao da imam 38 godina.
Iako, mislim da je došlo vrijeme za bluzice i šoseke i nailonke i neke cipele sa peticom na kojima je napred rupa (ne ono kao kad razvališ cipelu nego ona koja ima ugrađenu rupu naprijed pa ti palac viri van) i kecer (ceker? nikad ne znam) i trajna i kave sa susjedama i sjedenje sa ostalim babama na klupi ispred zgrade i meksičke i turske i hrvatske sapunice.
Odustajem od Garde (i Gardalanda, certo) istog trena jer mi ne priliči godinama i idem na more, ovo naše, i to naaaaa....Rab? On mi se nekako uvijek činio najviše babski. I nikako ne idem u šoping sad kad se S. probudi, ne. Šta će mi bicikl. Pogotovo sa trešnjicama. Još malo pa će mi hodalica trebati, budimo realni.

Ovim putem bih se zahvalila prošloj godini (prvi prvi da je početak godine? ma daaai....glupost. Po mom kalendaru...) što je bila možda i najbolja godina do sad. Zahvalila bih se i S. koja ju je učinila takvom, većim djelom je sve dobro došlo od nje.
Puse zahvalnice i N. i Kozi bez kojih bi godina možda i imala smisla ali ja svakako ne bih.

Godina je bila prejebena.

Konačno sam, nakon svih ovih godina, krenula na talijanski. Završila dva stupnja i sad se natežem sa trećim kao pijan s gaćama. Ispit je za 10 dana, lijepo molim da držite fige jer bez njih...možda i ostanem na trećem stupnju. Tamo upoznah neke kvalitetne ljude i natjerao me taj talijanski da se pokrenem - a kako sam se tek pokrenula???
Osim ljetovanja na Gardi, koje je bilo najbolje do sada a znam da će ovo biti još bolje, putovala sam u Beč sa Sputnikovcima, u Veneciju sa Kozom (ok, to nema veze sa školom) i u Toskanu, opet sa Sputnikovcima. Vrišt.
Beč je bio ok ali...nije u Italiji. Venecija me oduševila ali Toskana...me oborila s nogu. Upoznajem Italiju da bih je više voljela.
Mislim, kao da je to potrebno.

I još mi je jedna tisućljetna želja ispunjena: tetovirala sam se. Jedan divni mali Prezzemolo živi na mom lijevom listu. Obožavam ga. Nikad nitko nije imao ni upola tako savršenu tetovažu kao ja. Sva sam si innamorata u njega.

Ova godina je bila jebena i bit ću prezadovoljna da ova koja dolazi bude bar upola takva.
Upola?
Da, jer bilo je i težih katastofa ove godine.
Tragedija.
Cvrle je poginuo, Zeruljica je umrla, Gandi...
...da, izgubila sam u toj divnoj prošloj godini dosta. Ponekad mi se čini da sam izgubila sve.
Otišli su i neće se vratiti.
Teško je udahnuti... (prendi aria, Sanjuška, prendi aria)

Za znatiželjne:
svima koje sam na ovaj ili onaj način gore spomenula - ili namjerno nisam

02.06.2012. u 08:09 • 4 Komentara • Print • #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

<	lipanj, 2012					>
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30