Hajd malo da se raspojasam, nisam dugo. Jerbo sam popizdila i jerbo s razlogom. Sve se nekako pokušavam smiriti, namačem se malo malo pod tušekom, sjedam, pušim, pijem vodu s limunom, al kad god pogledam u jebenu dalekovidnicu sve me podsjeti na nju. Na pizdariju.
Kao što svatko imalo bistar, polubistar, pa hajdmo reći i polumutan zaključuje: od deset idiotskih reklama devet ih govori o tim pizdunskim paketima ovim i onim, o tom kak je sad čas, hora il neka treća jebada da nabavite mobitel po jednu ili čak nula kuna, da potpišete ugovor kojeg su sastavile horde pravnika i iz čijeg dreka od uzusa ne možete pa da vam je sveti Petar stric. O tom da bismo morali čitati i ona sitna slova ne bih, jer većina nas i kad ih pročita ne zna kaj ustvari znače. A o tome da dosta tih sitnih slova niti nema na ugovoru koji potpisujemo a sve kakti jako jako profitirajući isto ne bih.
Ali bih, jeba im pas mater o tome kaj znamo i kaj često spominjemo a možemo soli na rep onima kaj kakti nisu u pravu: godinama smo plaćali umrežavanje lijepe naše i okolnih ljepota, a sad plaćamo neke kurčeve paušale, frekvencije radijske i ine. O tome bih. I o tome posebno kak iz sveopće gungule totalne eksploatacije etera nastaju problemi koji su mi digli lasi v zrak. Daklem, zovem svoje resto muške djece na more i furt mi se javlja neki stariji i podosta neraspoložen glas. Vjerojatno bih i ja bila neraspoložena da me svako toliko zove neka baba i inzistira na tamo nekim čudnovatim muškim imenima. Jest, moja dvojica sinova imaju pomalo rijetka imena, al to je posljedica mog obožavanja enigmatike i raznoraznih imenoslova. Sad, nije onako da su klinci nesretni. Dapače, imena su okej i balavanderi nemaju problema s njima, osim što ja imam problema s balavanderima. Lutkicama mojim slatkim, joj kako mi fale.
Kad sam prvi puta nazvala starijeg sina javil mi se taj frik. Ondak sam zvala mlađeg sina na njegov mob i javil mi se opet isti frik. Prvo kaj sam pomislila bilo je: moja su deca oteta. Onda sam se sredila i lupila na blažu varijantu: s obzirom da su na razularenoj morskoj jadranskoj obali netko im je popalil mobitele...Kad sam prebrodila prvotne valunge majčinske brige nazvah im blizak rod kod kojeg jesu i provjerih jel sve u redu. I bilo je. Ahhhh...No, kako je počelo tako se nastavilo. Eto, baš prije nekoliko minuta po ne znam ti koji put razgovarah s tom njihovom službom za korisnike na čije se telefone javljaju jadnici i jadnice kodnih imena poput Šarlote i Šatobrijana (čujem da ne mogu ni vodu piti kad rade, valjda zato da često ne pišaju, m.z.) i ništ ne mogu doku(r)čiti. Veli svaki put Patricija, Leonarda, Lucijan ili Kleopatra da je sve u redu. Kak je u redu, pizdu materinu, kad mi je tip kaj se javlja već počel prijetiti poom. A isprobali smo sve načine detektiranja problema. I kao problema nema. Trenutno klinci zovu mene kad se sjete da ima tamo neka majka u užarenoj i usmrđenoj metropoli koja žudi čuti njihov glas. Do daljnjeg bu tak, jel kao nema problema. Jebote kao da sam izmislila cijelu spiku. Ha, a možda sam iskontaktirala s Nikolom Teslom, ili Kopernikom, Franjom il čak Matijom Gupcom (zamišljam da je MGAmbroz imal takav glas, ak ništ drugo onda kad su mu metali užarenu krunu na glavca). Kurac nema problema i kurac nema reklama. Evo i sad moram prožvakati ingenioznost one na foru od sumraka do zore. I ne samo to, već sam danas dobila poruku na mob, i to onak na ti pizdu materinu ko da smo ovce pasli skup, a zaprav smo ovce sam mi, da si aktiviram taj kurac od tuluma i da valjda pričam prek vikenda s onim misterioznim glasom. Ništ, sad bum nazvala decu i pitala tipa koji bu brojevi izvlečeni na lotu. Da im pas mater agresivnu. Baš bih voljela vidjeti podatak kolko spizdi dotični oglašivač mjesečno na reklame samo na HTV-u...Jer to smo mi istelefonirali. Njihove sporadične donacije tek su pičkin dim čija je namjera, kao i svakog dima, zamagliti vatru.
