Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

utorak, 26.11.2019.

Rođendan


foto:otočka

Sat mog rođenja je uvik bija sporan.
26.11. u 24:00.
Hm, koje je to vrime?
Pa smo na mnogim proslavama tražili tumačenje ovih brojki od našeg dragog prijatelja, profesora matematike.
A ja sam to, lukavo, godinama koristila za slavit 26.i 27.
Dvaput je uvik dvaput!!!

Napravila san lipu platu od domaćeg kulena, kulenove seke i istarskog sira. Naravno i masline. I moj topli kruv.
Napravila lipi i ukusni bakalar na bjanko i juhu s rižama od bakalara.
Rodica donila Pavlovu tortu i još neku sa orasima.
Teta donila punu košaru domaćih blagodati: suhe smokve, mindele, uje, travaricu, vino.

Napucali se mi spize. Nazdravili. Razveselili.
Rodica je inače za Guinesovu knjigu rekorda u količini pričanja bez zareza.
U pravilu za ispalit na živce.
Al dobro nam došlo.
Razbilo tišinu Vale.

A kad je rodbina otišla, ON se uzvrpoljija i reka, ajde navlači samo jaketu i obuci patike.
Idemo u Vela Luku.
Meni se već smračilo. Di ćemo sad ić tamo šetat. A šetnica poviše kuće. I ja već umorna.
Al ON inzistira.
I odveja me di nikad šetala nisan. Noć je već padala i bojala san se kako ćemo se po tom, meni nepoznatom makadanskom putu vratit do auta.

A onda se zaustavija.
Pokaza mi na mozaik ploču na podu.
Uvuka me u gabarite.
Zagrlija.
Poljubija
I reka, volin te najviše na svitu.

Eto, to je bila točkica na i mog današnjeg/sutrašnjeg/ rođendana.

26.11.2019. u 18:57 • 46 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.