Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

ponedjeljak, 12.08.2019.

Divji zapad



Vala je specifična.
Priko puta nan je nenaseljeni otok. Dug dva kilometra.
Oaza čiste lipote i netaknutosti.
A od nas udaljen 300 metara.
Zakon zabranjuje glisiranje i jet ski na upravo toliku udaljenost od obale.
A mi imamo problem.
Jer svi bi mogli vozit iza škoja.
Koliko god ih je voja. U dajinu i širinu.
Sve do Lastova i Sušca im je ka na dlanu.
Ali NE!

Svi voze u vali. Ne da voze, nego ludaju. Približavaju se obali s obje strane na pljuc. Ugrožavaju sve živo. Al niko da in stane na kraj. Ludaju turisti, ma ludaju i domaći.
Ne jebu živu silu.
Svit je stvoren za njih.

Evo osmi misec, a do sada ni jedan put ni prošla Navy police.
Al kad nas, posli lita, ostane sve skupa pet u Valu, eto ih svako malo.
Vidit jel ko od ovih pet, od kojih su dvoje pokretni, a to smo ON i ja, baca nezakonito mriže.
Za propucat se.
Jer ni nas dvoje potencijalnih o mrižama nemamo blage veze.
Koji put zalignjamo. I to je sve.

Izgleda da je u Vali Žuja jedini zakon.

12.08.2019. u 17:52 • 8 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.