Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

nedjelja, 11.08.2019.

Zvizdan


Ovo se zove zvizdan.
Kad se veli mozak pretoči u mali. A malome ni do ničega.
Termometar udrija na 55°. Doša do kaja skale. Na suncu. Popodne će bit i gore.

Smjena gostiju. Isti dan odlaze. I drugi dolaze. To naj nevolin. Ali posal je taki. Uzmi ili ostavi.
Pune nan ruke. Trka. Priša.
Sve mora bit ulašteno. I caklit se. I bit zategnuto ka u vojsci.

Klima upaljena al ja se cidin ka limun na štrukaturi. Rame me koči pa livom preuzimam sve.

Uspili smo.
Dočekali nove. Smistili ih. I meni sad više ni do ničega.
Gorivo mi na rezervi.

Vitra ni dašak. More se zacimentalo. I steplilo na 27°. Previše.
Plivan ka zamantana. S jednon rukon zamahujen. S drugon se održavan na površini.
A preklani preplivala 6 kilometara u komadu. Bez umora. Ka u zenu.
Sve se minja.

Stari izdiše. Drži se hlada i ventilatora. Kaže da ovako ni bilo nikad.
Smijen mu se i uzvraćan da samo on nije bija ovaki nikad.

A ON ostatak dana neće izlazit iz mora. To je njegov odgovor na lito.
Ja ću se pritajit.
Mislila san da će danas bit dan od promišljačine. Al neće ići.
Mozak na ravnoj crti.
Kako najavljuju i sutra će mi bit glava ka u šupjače.

11.08.2019. u 12:04 • 19 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.