Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

četvrtak, 08.08.2019.

Ministarstvo demagogije



Mirela je diplomirana ekonomistica. Zaposlena. Sa 5.000 kuna plaće misečno. Nije u vezi. Nije se udavala. Ni rastavljala. Ono šta je tila, nije se realiziralo. Pa je tihovala. I odlučila ostat živit s roditeljima. Na moje pitanje zašto ne gre u podstanarstvo, zašto se ne osamostali, rekla je da joj je to financijski nemoguće. Da se radije sa starima svađa, ronza, grinta. U kolotečini je.

Mara ima 37 godina. Magistrica prava. Pa je završila još jedan faks. Ka odvjetnica radi u tuđen odvjetničkon uredu za 5.800 kuna misečno. Jer za otvorit svoj ured nema odakle. I živi s roditeljstvon.
Podstanarstvo ni u primisli. Odakle ga platit i živit cili misec.

I Boris ima 37 godina. Radi u državnu firmu za 4.500 kuna. Živi kod roditelja.
Pitan zašto se ne osamostali i nađe podstanarstvo, kredit ili bilo koju drugu opciju da bude sam i svoj, odgovara da mu je ovako jeftinije.

Ima ih još. Da ne nabrajan. Priče skoro iste. Samo imena druga.
Ne spominjen priču Vesne koja je išla u Irsku. Ni Irene, koja se s mužen skupila u Berlin.

Dica moje generacije su tridesetih godina. Malo plus, malo minus od toga. Odrasli i školovani. Sa zaposlenjima ili, na žalost, bez. Ali ka da ih je većinu uvatila epidemija vezanosti za roditeljski dom.

U Splitu je podstanarstvo teško nać. A ako ga i nađeš, ekstremno je skupo. I u najvećem broju slučajeva moraš iselit početkom šestog miseca. Pa sve do kraja sezone. Jer se podstanarstvo u gradu na moru pretvara u apartmanizaciju.
Godine prolaze. A oni svi na materinoj spizi. I makini za robu. I pegli.
Nisu sebe osposobili za samostalan život, a kamo li svoju dicu.
Koja in nisu ni pod razno.

Pa mi se čini da je ono ministarstvo demagogije stavilo svin svojin zaposlenicima crni velur priko očiju. I silikonske čepe u uši. Da ne vide i ne čuju zbilju. Jer je onda bajkovita rješenja lako donosit.
Ili nemaju očale za sunce. Kao obaveznu zaštitu na radu.
Pa ih zaslipilo.

Dite je najlakše napravit. Nije ovo misto ni post za to opisat.
Ali podizat, hranit, školovat.... samo za hrabre i odvažne.
Ili sa dobrin pedigreom.
Možda samo takvi na kraju ovdi i ostanu.

A da nisan demagog samo ću iznit podatak da san cili radni staž odradila sa visokon stručnon spremom. Odgovorno i savjesno. Na žalost, većinu, kod privatnika. Di san bila na minimalcu. A razliku dobivala na ruku. Bilo je, uzmi ili ostavi!
Pa da nema iznajmljivanja na čačinin špalama lipo bi plodouživala u mirovini od 2.000 kn. Uključujući u njega i iznos od 27% tzv. zaštitnog dodatka.

08.08.2019. u 14:16 • 10 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.