Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

utorak, 30.07.2019.

Povratak otpisanih



Jutro je započelo ka čudo. Stari se diga ranije i reka da mu sparićan robu. Da se gre u banj okupat.
I onda u Selo ostrić se. ON je osta u čudu. Zato san mu i rekla da će umrit Stari ili ja. Okupa se samoinicijativo. A da pri ton nisan tribala ispustit dušu i nagovarat ga.
A, Gospe moja, mirakula.

Stari sve manje hoda. Al još vozi. Pa je svaki njegov odlazak s auton meni guljenje živaca. Oće li naškodit drugome? Oće li učinit štetu sebi. Jebe se mene za auto. Samo da glave budu cile.

Onda san iskoristila šta ga nima. I pročešjala mu sobu. Prominila lancune, oprala wc i sve naokolo da se ne ćuti kako se ćuti.

Vratija se šesno ošišan. Čini voju. Drugi čovik. Čist i ošišan. Ka da bi ovdi u vali išta više mogla i poželit. I donija je dva kila skuši. Da ispečemo na gradele. Odma san kontala ima li dovojno da mogu počastit i goste.

Svi smo dobro. Uključujući i mene. Iako već četiri miseca trpin bol u ramenu. Kako san pala u banju pukla mi je tetiva pa sve radin s rukon ipo. Ne mogu plivat. Uopće dignit ruku i sto drugih ograničenja. Glorijeta mi šalje poruku da joj je žaj da me boli, a ja joj iskreno odgovorila da je bolje da boli rame nego duša.

Imam kolotečinu.
Koju volin.
Sa susidove terace do daske Oliver.
Viruj u jubav.
Ka da u išta drugo i virujen.

30.07.2019. u 16:21 • 17 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.