Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

nedjelja, 12.05.2019.

E, moj otoče!



E, moj otoče! Dvi medaje imaš. A te dvi ka nebo i zemja. Ka noć i dan. Ka toplo i ladno. Ka oću i neću.
Jedna strana medaje zlatna. Lipota čista. Oda životu. Mir i spokoj. Poniranje u vlastite dubine. Nebeske i morske. Susret sa Stvoriteljen. Mužika od cvrčaka. Pa tišina svih tišina. Mihanović s pinelon. Svakodnevica rajskih polja. Modrine i prozirnosti. Zrcalnost. Borovi i planika. Maslina i česmina. Zvizde i misečina. Jedno u jednome. Daleko od svega. Daleko od svih. Najbliže sebi.

Druga strana ruzinava. Kad ne daš nikon prići. Nikon otići. Naježen i naoštren dižeš bedeme gnjeva. Pritiš. Opominješ. Slaviš snagu i moć vitra. Kiše. Valova. Urličeš hukom. Piniš se bison. A noći mračnije od mraka. Nedaš iz kuće. Gasiš letriku. Otpuhuješ sviću. Paraš nebo munjama. Grmiš svon silinon. Uvlačiš se ka straj u kosti. I tamo zebeš srce i dušu.

I zato te volin i manje volin.

12.05.2019. u 16:21 • 23 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.