Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

subota, 27.04.2019.

(Ne)mir


Digla se u četiri ujutro za doć do porta. I uvatit katamaran za Grad. Vinčanje u podne u crkvi od Poišana. Pa mali domjenak u dvorani iste. Skromno i dostojanstveno. I prilično neuobičajeno za današnje mlade. Koji se uglavnom odlučuju za pompozno.
Ja uletila u šušur. Grad već prepun turista. Prestrojavanje iz trake u traku jedvovito. Parkinga ni za lik. I hodanje u koloni muka. Preticanje hodača pomno tenpirano da ne dođe do frontalnog. Iz drugog smjera.
Uredila se. Naravno, i postoli na tak. Mlađa kaže, neš u baletanke. Moš izdurat bit dvi ure elegantna. Pa ja pristala.
Misa nadahnuta. Svevremena. O sebedajstvu u zajedništvu. Riči za vičnost. Čestitala mladencima. Roditeljima koji su i prijateji. I uspila na trajekt u tri popodne. Prisvukla se u wc-u u svoju monturu i prodisala. Starke za starku ka blaženstvo.
I mislin se na trajektu: koliko li san ja to podvojena???
U vali žudin za Gradon, šušuron, kontaktima. Danas Grad dotaknila i već me srce vuče nazad. U valu. U mir. Di nema prestrojavanja. Ni auta. Ni pješaka. Nema buke. Nema nemira. Samo zalegla tišina. I mir kao zadanost. Zaustavljeno vrime ka amen.
Poznajen li se dovojno???
Naprosto sazdana od mira i nemira. Pa musaka od oboje čini moj život. Obojen ka zebrine pruge. Tek toliko da razlikujen sebe od sebe.
Salon trajekta velik. Livo uho osluškuje žuborenje glasova. Desno, u smjeru mora. Utapa se u njemu i ponire u prelivanju vala u val. Livo oko šara. Desno se ukotvilo u plavetnilo koje se utrkuje sa mnon.
Pola mene vatromet. Druga polovina tihovanje.
Pomirit mi je nemir i mir. Sebe i sebe.I suživit se sa sobon.

27.04.2019. u 19:13 • 29 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.