Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

ponedjeljak, 22.04.2019.

SOS


Za Uskrs je došla u posjet Mlađa. Napunila nam srca i dušu.
I nas dvoje se izlili u emocijama i ljubavi.
Kaže da smo najbolji na svitu.
Mi njoj isto. Da je najbolja u svemiru.

Imala je dva, suncen okupana, dana.
Pržila se ka gušter.
A zakon spojnih posuda nivelao je svemirsku dobrotu njene duše i nebeskog prostranstva.
Da su svi ka ona, svit bi živija u raju.
Bože, kakav dar imamo. Hvala ti.

A onda je uletila južina.
Oće trajekt, neće trajekt?
Ipak oće.
Sutra radi. Mora se u Grad.

A južina dere. Urliče.
Svako malo, ka bomba, udru vali o mrkentu.
Bisno more se zapinilo.

Al ja čujem još neke udarce. Izletin na teracu i vidin da je susidovon leutu pukla cima o kolpa morta.
I da tuče o drugi brod. I da će bit belaj. Da će se oba razbit. Zoven Njega. Trči na mul. Natiže cime o kraja. Zoven suside u Selo. Zoven suside o čiji brod tuče. ON skače u more i spašava cilu bandu od vesla. Leut se odera, oštetija. Al obuzda. Privezan o bor dočeka je vlasnike.

Pomogli smo i spasili.
Isto ka šta su nama pomogli kad je neverin otrga kaić od Staroga.
Drago nam.
Lip je osjećaj učinit dobro.
To je ka Uskrs u srcu.

Mlađa se javja s trajekta.
Kaže da svi trču vani i rigaju.
Da joj je muka.
Al da ni važno.
Jer je vridilo doć i bit dva dana s roditeljstvon.

Južina u pojačanju.
Sutra opet neće niko sa škoja. Ni na škoj.
Ni me ni briga.
Srce mi puno.

22.04.2019. u 16:23 • 20 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.