Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

srijeda, 17.04.2019.

Vala internacionala


Dani sve topliji. Svitla i sunca na pretek.
Plave boje i modrine za izvoz.
A bonaca se ustoličila. Samo u popodnevnin satima zapuše maeštral.
I nosi ugodu.
I toplu bavu.

Počelo je komešanje. Čiste se tereni. Grade se nove kuće.
Krenulo se s pripremama za sezonu.
Susidi češće navraćaju. Luftaju, pituraju, popravljaju. Uostalom, ka i mi.

Vala se polako internacionalizira.
Novi vlasnici su Slovenci, Belgijanci, Nijemci, Česi, Rusi, Britanci, Švicarci.
Vidin kako se minja mentalitet škoja. I njegovih mišćana.
Nekad su brojili krvna zrnca, boju kože, vjeroispovid. I je li neko gej ili nije.
Sad je u valu došlo sve.
I svi smo u dobru.
Niko nikoga ne gleda krivin očima.
Jer, svi smo međusobno susidi.
A kad bilo šta triba za uskočit, ko će nego susid.

I sad mu triba brojat krvna zrnca.
Kako da ne!!!
Mene zanima samo je li dobar čovik.
Ili je čovik od k......
Ali, za sada takih nima.
Hvala nebesima.
To bi mi posebno teško palo.
Da znan da postoje grube riči i međusobni krivi pogledi.
U prelipoj Karbunari di je pitomost podrazumijevanje.

Mi smo u vali ka mala unija.
Od svita.
A čovičanstvo su ionako ljudi koji čine spektar svih kolura.
Suma svih različitosti.
Umnožak svih snošljivosti.
Dividenda ljudske dobrohotnosti.
I sve to skupa umanjeno za neljude svih boja, svjetonazora i vjeroispovijesti.
Kojima je toleranca obrnuto proporcionalna apsolutnom pojmu ljubavi.
Samo neiskvarenon čoviku niko i ništa ne smeta.
Svi drugi se češu jer ih svrbi.

Eto, vala živnila.
Di mi je sada kraj.

17.04.2019. u 15:46 • 24 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.