Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

subota, 06.04.2019.

Metloboj


Posli svake kiše dođe sunce.
Tako je jutro osvanilo ka utiha.
I sve se blišćalo.
I na nebu. I na moru.
Iako je ON, ovi bonacasti dan, planira ka razbibrigu, zaskočila san ga pituron i pinelima.
Danas dnevi boravak!!!
A onda, za dan, dva i kužina.
I tako smo oboje zasukali rukave i do obida je bilo gotovo.
Naravno, Njemu su svi poslovi zgotovjeni kad je pinele i valjak ispustija iz ruku.
A sve stavit na misto, pobrisat, cakla, koltrine, obid, postavit stol....to je ka utiho moje.

Stari je oteka. Boli ga jedan od par preostalih zubi.
Muka mi ga gledat.
Skuvala mu kadulju da grgljuća i dala tabletu za bolove.
Do ponediljka tako.
Nema se di ni kod koga.

Onda san se popodne uvatila u bitku s borovima.
Dođe mi upucat onoga ko reče kako je lipa ladovina ispod bora.
Došlo mi je danas sve užgat.
Sve terace, skale, svaka buža oko kuće je u nanosima borova cvita.
Izmela san u ljuten metloboju devet velikih crnih kesa.
Tri su bora naša i sva su uz more. U njega se i otresaju.
Svi ostali od susida.
Koji ovdi živi samo sedmi i osmi mise. Kad ima turiste.
Njemu je istreslo tonu.
A onda je puhnila južina ili, kako mi rečemo, donji vitar i sve nanilo meni.
Niko od njih ne dolazi. Kuću ne održava.
Da ja ne meten zajedničke skale, stog bi do sada bija od deset metri.

I onda mi je došlo da mu svih devet vrića istresen u dvor.
Došlo mi samo na tren.
Onako zlurado i pakosno.
Al san znala da će sutra opet puhnit donji i vratit mi sve njegovo.

Sve san odnila u kontejner.
I sila na čistu teracu.
Predahnila.
Gledan bor. Gleda on mene.
I mislin se, muko moja, koliko mi jada zadaješ.

I onda je na granu sletila tica.
Poskakivala tanašnin nožicama. I gledala me.
Čokala malin kjunon po borovon cvitu i odlepršala.
I onda se sve zbrojilo.
I leglo na svoje misto.

Danas je u vali opet Mihanović.
Mir svugdi osin u mojoj ludoj glavi koja nabraja šta mi je još sve za učinit.
A tek san počela.
Stan se učas sredi. A kuća je zahtjevna.
Jer i okućnica je kuća.
I vrt je kuća.

Bob je za branje.
Ostavjan sve i gren u berbu.
Bit će za dva puta skuvat.
Kod nas je, osin kuće i metle, sve u malo.

06.04.2019. u 18:12 • 14 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.