Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

ponedjeljak, 01.04.2019.

Intermezzo


Danas pretumbavan po sebi. Ka da san arheološka iskopina.
Ne znan ni šta tražin, ni šta ću naći.
Znan da ovaki dani nisu česti. Ali, eto. Nelete.
Pretumbavanje ili samoranjavanje.
Sve je to isto.

Dan je osvanija i odlučija ne disat.
I svemir je zaustavija dah.
I more zaspalo.
I tren se zabetonirao sam u sebi.
Odlučio ljepotu svoju veličat i hvalit.
Samodopadan i samodostatan.
Tren kad ljepota kreacije izbije dah. I zaustavi vrime.
I onda ne znam jel jesan ili nisan.

Al znan da jesan.
Jer danas rovarin po sebi.
Svojin odlukama, plusevima, minusima.
Vali, Gradu, poslu, dici, Njemu.
Danas bi sve drugačije.
Danas bi da jesan ovdi di jesan.
Danas bi da san tamo di nisan.
Danas ne želin ništa izbrisat.
Danas želin sve iznova.
Danas je dan od lopate i mašklina.
I kopan. I oren.
Po sebi.
Ne znan jel se urušavan il rasten.
Samo zbunjen um koji nešto hoće i vrišti za iskorakom.
A ja, sada i ovdi, ne mogu iskoračit.
Nego zaustavit vrime i bit di jesan.

Neslobodna u slobodi.
Zatočena u beskraju.
Letin, a ne mičen se.
Ronin, a suha san.
Trčin, a stojin na teraci.
Ukipljena u zadanost.

Odrađivat ili pustit se od kraja?
Pitan gluposti.
Znan di mi je misto i šta mi je činit.
Ka i uvik.

01.04.2019. u 14:11 • 9 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.