Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

utorak, 19.03.2019.

Ono, kad je mozak na pašu


Samo san mokra zakoračila na pločice i u trenu se našla prostrta po podu.
Između wc školjke i mašine za robu.
Jedva po metra širine.
Udrila san glavon, nabila desno rame i desni kuk.
I tako, mokra i gola nakon tuširanja, ostala san ležat ne znajući mogu li se uopće pomaknit.
Prestravljena sekundon nemara počela san munjevito prebirat jesan li skašena.
Kuk mi se parija zdrobjen, a rame je rasturalo od boli.
Pokupila san ostatke svoje pribranosti i uspila se pridić, obrisat i navuć pidžamu.
Raspadala san se od boli.

ON je već bija u posteji i gleda film.
I čuja je da je nešto bubnilo.
Mislija je da je propuh zalupija vrata druge sobe.
A onda se šokira.
Od panike, straja i brige.

Jedva san legla.
Ka da se sve od čega san sazdana porazmistilo u krivo.
Tija je da idemo na hitnu, da iden sve slikat, bilo šta, samo da se maknemo od straja da se nisan i zapravo slomila.
Da san bila u Gradu, možda bi i otišla.
Ovdi san znala da na hitnu, u Selu, imaju samo tlakomjer, stetoskop i za napravit ekg.
Rendgen ionako radi samo po danu.
I to u drugon Selu.

Pribrala san se.
I sve odgodila.
Uvjerljivon retorikon.
Tu san najjača od svih jakih.
I čekala jutro.
On je ubrzo utonija u san, a ja san cvilila u sebi jer se nisan mogla namistit.
Istovremeno san testirala dil po dil sebe, pokušavajući dokučit jesan li još u jednen bokunu.
Besana noć.
A ka da je drugačija od mnogih mojih.

Ujutro san se digla. Teško. Al san se digla.
Mogu hodat.
Ovo šta boli je naboj.
Proće.
Rame mogu rotirat, al s rukon ne mogu sve.
I to baš iz ramena.
Al, proće i to.
Neće proć samo uspomena na glupost da iden mokra i bosa na pločice.
I sva srića da san žgoljave konstitucije.
Inače se ne bi uspila posložit u onu rupu od prostora di san otresla.
Baš san stupida.

Uvik je u banju na podu tapetić, šugaman.
Uvik, osin jednon.
I to jednon, dovojno.

A onda san prekinila razmišljat šta je sve moglo bit.
Dogodilo se malo, da se ne dogodi puno.
Bit ću za koji dan posve dobro.
I nadan se pametnija.
Ne zato šta ću bit starija.
Iskustvo zlata vridi.
Pa čak i kad boli ka sam vrag.

19.03.2019. u 14:24 • 24 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.