Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

srijeda, 06.03.2019.

Žene su zakon


Ponekad mi stvari i uvidi izmaknu kontroli.
Hvala, nebesima, samo ponekad.
I na kratko vrime.
Pa postanen dezorijentirana. Konfuzna. Nestrpjiva.
Kakva po prirodi inače jesan.
Nestrpjiva za poludit.

Čin mi iskrsne ideja, ja bi odma i realizaciju.
Skratila bi put.
Kad nešto odlučin slikat, ja bi da to odma dovršin.
A uje na platnu se sporo suši pa ga stavjan na propuh. Palin ventilator.
Ja bi gotovu sliku u dan.
Da je slikan mobon i pošaljen mojoj Glorijeti u metropolu, na razmjenu komentara.
To volimo.

Kad se doveden u red i zbrojin, onda mi je polazište uvik na višoj točki od one koju san napustila.
A doveden se u red jako brzo. To su moje komparativne prednosti.
Racio na jednu stranu. Emocije na drugu. Objektivne okolnosti na treću.
Treći korijen iz mutne vode, uvik je razbistri.
Zato i jesan jaka žena.
To znan ja. Itekako zna On. Zna Stari.
Znaju moje voljene cure. I svi koji me dobro poznaju.
A naj mi važnije da to znaju moje cure.
Da znaju postavit letvicu vlastite vridnosti i samopoštovanja na visoko.
Bez samoranjavanja. I bez podkusuravanja na vlastitu štetu.

Eto, ako san jučer i bila slaba, danas san jača od svoje zadnje jakosti.
I zato se dobro ćutin.
Znan šta neću.
A ono šta oću je put isprid mene.
Ako mi je suđeno da san Alfa u svoju obitelj, onda ću i krčit isprid sebe kako mi se čini najboje za svih.

Otočani misle da su lokal patrioti.
Da niko ne voli škoj, more, tradiciju i humor ka oni.
Al to in ne smeta da na organima upravjanja donose odluke da in škovace i deponiji mogu bit isprid nosa.
Kad smo nas dvoje išli u penziju mislila san da je kraj svin našin javnin aktivnostima.
A onda smo se oboje ukjučili u borbu za čisti škoj.
I micanje škovaca na objektivno najboje misto.
A to nije ono na kojemu su sada.
Jer ispada da deponij ne smrdi svima isto.
Onima koji vladaju, dapače, miriše.
Troše sredstva iz E unije i ni ih briga da sami vonjaju jače od užeglih škovaca.
Jer vlast je slast.
Onako kako je i Hitler mislija.
Bez obzira na posljedice.

Večeras je sastanak građanske inicijative koja se pobunila.
Koja misli na sada, na sutra. Na budućnost onih koji će tu biti kada nas ne bude.
I naložila san se.
Ne triba mi pisat šalabahtere.
Mogla bi uru govorit da ne stanen.
S argumentima koje može pobit samo trenutni stranački dekret po kojen mi se oduzima rič.
Jer ja nisan stranka.
Ja san samo osviještena žena . Humanist po opredjeljenju.
Koja se ne boji ni vlastite sjene.
A argumenti su moji.
I snaga da progovorin moja.
I već znan da je iza mene najmanje 400 ljudi.
Za početak, to će biti sasvin dovojno.
Da se bistre i mirne vode moje vale malo uskomešaju.

06.03.2019. u 14:15 • 9 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.