Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

utorak, 05.02.2019.

Kruv


Uvik san volila kuvat. To me smirivalo. Poticalo maštu. Kreaciju. Realizaciju.
Otkako san u penziji, pogotovo.
Vrimena iman. Voje uvik. Jedino neman butigu.
Deset kilometara i ni malo za ić kupit išta.

Zato pametno radin spisak.
Jelovnik planiran za cilu setemanu. Katkada se poremeti, al ko bi bistre pameti od toga pravija dežgraciju. Kupin sve šta nan triba.
A ako omanen, koga briga. Kuva se bez toga i opet svi zadovojni.
ON mi pomaže u sastavjanju jelovnika. I jedemo dobro. I lipo.
A brašna nan nikad ne fali.

Stari ima par zuba. Dentjeru je nosija po ure i reka da ne može više. Da mu se riga.
Inače je ka tratinčica. Pa nisan ni forsirala. Kad ronza da mu je nešto tvrdo, zoven ga zubatac.
Zato mu redovito kupujen kruv. Crnu šlapu.
Meka, plastična, bezlična i danima se održava. To jedino želi i to može grist.

Nama dvoje već godinama misin i pečen kruv.
Crni, raženi, integralni, sa sjemenkama, bez njih, proteinski, pogačice, fokače, čabatine, pletenice.
Sve šta mi dođe u glavu, ruke s gušton umise.
I volin to misenje.
Kad kroz ruke mogu izlit jubav s kojon to radin i oblikujen.
I svaki put s tiston pričan, zahvalana da kruh imamo.
Tako, svaki dan. Ili svako drugi.
Kako stanje pita.

Ko god da je proša kroz kuću, a liti je prošlo svita i svita, svježi kruv je uvik predmet čežnje i žeje.
Bilo da su domaći, famija, prijateji, bilo da su gosti.
Domaći znaju da uz kruv ide još štošta. Guštan in skuvat i razveselit ih.

A gosti. Gosti su ka dica.
Uvik svih počastin.
I naravno, ispečen in kruv.
I kad in to odnesemo, krene salva oduševjenja.
Uvig ga čoknu prije nego in donesen i drugo.
A vole ga umočit u maslinovo uje sa slanin srdelama, inčunima ili giricama.
I ukiseljenin kaparama iz vrtla.
A meni srce do neba.
Ja to u tren. A taj tren njima donese radost i veseje.

ON bi za kruv da sve.
S dobro prepečenon koricon sa svih strana. Težak i nimalo sličan plastičnjaku iz kruvare.
Uglavon ga redovito pohvali.
Samo ponekad mi se učini da mu se to podrazumijeva, pa mu onako uzgred dan do znanja da to ni tako.
Tek toliko da rutinu učinin na tren zagrišpanom.
Bez zle namjere.

Ipak, najčešće od Njega čujen: dobra si ti meni ka kruv.

05.02.2019. u 14:38 • 22 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.