Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

četvrtak, 24.01.2019.

Mačkostaj


Ako je suditi po mrnjaukanju, veljača je dobrano zakoračila u moju valu.
I, kako stvari stoje, svaku godinu stiže sve ranije i ranije.
Godinama unazad oko kuće se smucala mačka, dvi.
A onda se raskotile i trenutno brojin njih osamnaest.
Kad bi bar u tolikom broju bilo stanovnika moje Karbunare.

Ljeti se rasporede po ciloj vali.
Gosti ih hrane, a one, lukave i prepredene, umiljate i prelipe, lako im se uvuku pod kožu.
Koko je završija u Parizu, Mrki u Češku, a Pjegica u Sloveniju.
Sa svim papirima.
Posve legalno.
Za sada nema naznaka iseljavanja na Island.

Dakle, liti je lako.
Ili, barem, lakše.
Nekoliko stalnih posvuduša se već naučilo penjat po rubu krova i redovito se uvaljuju gostima na kat.
Sva srića da je najveći broj njih ljubitelj životinja i ne smeta in.
Dapače.

A kad sezona završi i broj stanovnika se svede na Njega, Starog, Roka i mene, dolazi do velike seobe.
Sve mačke presele kod mene.
Svaka ima ime.
Rodovnik.
Obiteljsko stablo.
I adresu prebivališta.
Slučajno ili ne, dijelimo istu adresu sa moje osobne.

Imaju doručak, ručak i večeru.
Redovitu porciju maženja.
Dezinfekcije rana nastalih u međusobnom mačkoboju.
Jer Žučo, Crni, Šarac i Buco su opasno bacili oko na Zlatu.
Neodoljiva im.
A Zlata promiskuitetna do bola.
Ona njima najdraža.
A oni svi podjednako njeni.
U bratoubilačkom ratu mirim ih i razdvajam metlobojom.

I kako se povijest ponavlja, čim mačići malo stasaju, eto i njih na pučku kuhinju.
Svaki mačić dobiva ime.
Adresu prebivališta.
I doživotnog sponzora.
A svaka kupovina spize podrazumijeva vreću krekera.
Sve veću i veću.

Stari ronza da će ih uvatit u kutiju i odnit par kilometara daje.
Da su mu uništile vrtle.
U kojima trenutno ima samo raštike u rastu.
E, kad bi smija to napravit pored mene žive.
Puca u prazno.

Roki poludi noću na tu količinu mrnjaukanja.
Laje i laje pa se jutin i na njega i na mačke.
A onda i ja pritim deportacijom svih.

Al vala bez ljudi i vala bez mačaka bi bila jedno prepusto misto.
Ovako, njih osamnaest i nas četvero činimo malu komunu.
Trenutno vrlo bučnu i prometnu.
Bit će toga i više.
Jer veljača u mojoj vali traje najmanje prva tri miseca od godine.

24.01.2019. u 17:23 • 7 KomentaraPrint#^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.