Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

utorak, 22.01.2019.

Zatočilo me


Opet u vali zakišilo. Zasivilo. Zagrmilo. Zalampalo.
Ne mogu nigdi iz kuće.
Stislo me u zadanost. A to ne volin.
Da san i slika na zidu bila bi bez okvira.

ON je čudo.
Njemu ne smeta ni jedno vrime na svitu. Po svaken će ić trčat.
I vratit se zadovojan. Da se oznojia.
Izbacija is sebe šta je izbacit tija.
Ni jugo, ni bura, ni kiša, ni nevera, ništa ga neće zaustavit.
Taki je oduvik.

A Stari se montira na kauč. Zabundan ka da ide na Antartik.
Ronza da ne stavjam dovoljno drva u peć. I da su mu noge ka ledenica.
Pa uskuvavan vodu i stavjam mu termofor ka žuntu na tropske uvjete u dnevnon.

Roki je ka blažen.
Sit i čist, sklupčan na svom kušinu, hrče snon pravednika.

Ja čitan.
Kad san ovako zakrakunata u kuću teško se skoncentriran.
Pita mi izić bar na teracu. A ne mogu.
Pa čitan svašta po malo. Dvi stranice jednog, pa drugog. Pa recepte.
Koža mi tisna . Duša bi na proplanke. Al vrime neda.
Ja nisan ka ON.

Opet me straj da ću ostat bez inetrneta . Lampa i trese posrid vale.
Neće valjda?

Ovo su dani krize, kad me vuče u Grad. Smucat se po nekon velikon centru.
Popit kavu s onima koji su moji. Izgubit se u gužvi.
Išćakulat se uživo s mojon Glorijeton. Ona mi fali uvik.

Lipi boket narcisa miriše iz vaze.
Sad mi ih je donija . Usput ubra na neku ledinu s ture trčanja.
Razveselilo me.
Ka da mi je donija tračak prolića. Kojen se puno radujem.
Jer ono u valu uvik dođe ranije.
A ja onda eksplodiran od ludaste energije i voje za radon po kući i oko nje.
Ludasta od ideja. Planova. Mogućnosti. Želja.

Da se mogu opisat ka godišnje doba, ja bi bila proliće.

22.01.2019. u 11:16 • 8 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.