Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

četvrtak, 17.01.2019.

Trajekting


Najdruštveniji dio otočkog života zbiva se na trajektu.
U transferu imeđu Grada i škoja. I u obrnuton pravcu.

Nakon onog neverina od prin par dan, još ni proradi telefon. Ni internet.
I ko zna kad će.
Mi smo uvik na kraj svita.
Em škoj. Em vala na kraj škoja.
Pa pišen na trajektu.

A trajekt uvik pun.
Uvik za vidit poznate.
Ima se s kin pročakulat. I popit kavu.

Nama to dođe ka da smo već u Gradu.
Jer u vali, kad bi se i skupili svi koji imaju kuće, ne bi bilo toliko svita.

Meni trajekt ne škodi.
Ja sam gradsko ali i škojarsko dite.
Od malena istrenirana i po bonaci i po fortunalu.
A danas ima malo mora.
Pa vidin one šta trču vani se izrigat.
Ili in ni dobro. Pa su blidi ka krpe.
I izvrnu se na klupe prileć.

Ja standardno.
Izvadin sendvić. I pojiden ga s gušton.
Meni je trajekt uvik ka izlet.
A izlet je sendvič, sok i nešto za prigrist.
ON me gleda i ne može se, ni posli toliko godina zajedništva, načudit kako ja to mogu jist.
Dok drugi trče uvatit zraka.
I odagnat mučninu.
A eto, ja mogu.

Koliko li san puta u životu učinila ovu turu.
Mogla bih zatvorenih očiju reć kuda prolazimo.
i šta nan je s live i šta s desne strane.
Meni je trajekt u krvotoku.

Ispunila žeje u Gradu.
Vidila cure. Skupa ručali. Popričali.
Vidila prijateje. I snjima se podružila.
Malo prođirali Rivon. Obavila spizu koju ne mogu na škoju.
I punog srca se vraćam.
Karbunara čeka.
I Stari čeka.
Iako sam mu ostavila tećice sa spizon, rasporedila likariju i sve šta mu triba, on čeka.
Jer ON i ja smo mu sve.

A gosti za sezonu su se već počeli javjat.
Triba polako krenit s pripremama.
Evo, pripreme krenile na trajektu.
Popis.

17.01.2019. u 14:55 • 11 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.