Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

subota, 05.01.2019.

Ringišpil


Vrime svodi račune.

Kako pomirit mir.
I nemir.
Tišinu.
I buku.
Sebe.
I sebe.

Na pola se dilim.
Dan odabire ko sam.
Šta sam.

Kad san mir, budi se nemir.
Kad san buka, budi se tišina.
Kad sam up, budi se down.
Jesan li ja ringišpil?

Nesanica.
Iskrala se iz kreveta.
Praskozorje.
Zabundana.
Burovito još uvik.
Ruke u džepe.
Šetnja .
Do dna vale.
Same.
Ja i ja.

Nesanica me umela.
Nesanica, a ja ne razbuđena.
Smušena od količine otvorenih očiju.
Misli mi vrludaju.
Na more, u more.
Na nebo, u nebo.
Na makadam.
Ispod njega.

Sve štima.
Sve i više nego ok.
Sve šahovske figure života na mistu.
Ja kraljica.
Ka bisernica na dlanu svih mojih.

Da san u Gradu do sad bi susrela bar par poznatih.
Ovdi susrećem samo sebe.
Poznatu i nepoznatu sebi.

Dišen duboko.
Ositin hladnoću u vršcima pluća.
Nos ka u klauna.
Zebe.
A nisan klaun.

Sunce tek izišlo iz mora.
Tamo negdi u beskraju obzora.
A milijardu svjetlucavosti raspršilo se.
Rađanje.

Toliko je lipo da boli.

Spustila se u dno vale.
Sa štapon ispisujen pijesak.
Hvala.

Samo san se na po ure makla iz kuće .
I već san uspila bit i ovo i ono.
I tuga.
I radost.

Val mi dolazi do nogu.
Pijesak ga upija.
Povlači se.

Vraćam se.
ON će se zabrinut.

Razbistrilo mi se u glavi.
Koprena se digla.
Doprla ja do sebe.

Korak mi brži.
Ja nekako uspravnija.
Punija sebe.

Sunce čuda čini.
Napajam se.
Ja san od svitlosti.
Od topline.
Od miline.

Bit će ovo jedan dobar dan.
Dan se po jutru pozna.

05.01.2019. u 12:01 • 5 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.