Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

četvrtak, 06.12.2018.

Šiba

Stari ima lošu cirkulaciju. Stalno mu je ladno.
Zato je klima na +30°. Ili je peć na drva užarena da ne mogu prić špaheru za kuvanje.
Ovisno šta je upaljeno.

Uglavnon san u majci na špaline. I u kući i van nje.
Ko bi se toliko puta presvalačija i navlačija.
Pa riskiran biti i vani u litnjen izdanju.

On ronza da mu je vruće.
Stalno me pogledava da otvorin vrata, prozor, bilo šta. Samo da se može disat.
Neće u fajt sa Starin. Pa mu je najlakše priko mene.
A meni pun kufer i Starog i Njegovih pogleda s podignuton obrvom.
Koji pozivaju da ja nešto učinin.

Ako klimu smanjin koji stupanj, Stari se oglasi ka navijen: ovi vrag ne radi dobro.
Ako smanjim količinu drva u peći, eto ga opet.
Ka glasnogovornik: laaaadneee su mi noge. Ubaciiii koje drvo.

A muko moja.

Stari loše čuje. Zato je Tv stalno do daske. CMC mu je omiljen kanal, pa smo u ovo pusto vrime ka radio Karbunara za cilu valu.
Čuju nas i na Lastovu. I na Hvaru. I na Visu.

Mrzin taj tip buke. Ja san više tip od tišine.

Ako smanjin koju crticu, eto Staroga: pojačaaaaj, ne čujen ništa.
A u meni svi organi vibriraju u taktu glazbene televizije.
I kad iden navečer leć, kad tišina nalegne na valu, meni još bubnji u ušima.

On ronza da će oglušit.
Gleda me priko oka.
Ka ono, daj smanji mu to malo.
Neće se on Staron zamirit.
Sve priko mene.
Ja san tranzit.

A onda kad dođe prijenos TV utakmica, a bogu hvala ne propušta nijednu, onda je Njemu TV do daske. Jer tako se uživi.
Pa ne samo da čujem TV, nego čujen i njega kako bogaje sve po spisku.
Ili jednima ili drugima.
Najčešće sucu.
Kad je Ajduk u pitanju.

A meni dođe donirat pužnicu. Samo da utonen u malo mira u vali u kojoj je mir apsolutan.
Osin u našoj kući.
Koja je disko klub.
A Stari DJ.

Stari nema zube. Ili bolje rečeno ima ih par.
A ja dobro kuvan. Baren svi tako kažu.
Većinu hrane san prilagodila, da bude mekša.
Kako ne bi kuvala za nas troje tri različita jela.
Al Stari uglavnon prebire po pjatu.
Ovo nisi skuvala do kraja.
Tribalo je još duže.
Manistra ti još tvrda.
Rizi se nisu raskuvale.
Koje je ovo meso?
Od dinosaura.

Prestar je da mu iskrenen pjat u krilo. Činin kuco i ka da ga ne čujen.
A On se uglavnon uvik oblizuje i hvali da je bilo lipo i ukusno.

Stari nema naviku pranja. Od kako je ima infarkt, kupan ga ja. Ne zato šta on ne može sam, nakon rehabilitacije, nego zato jer je to jedini sigurni način da će se oprat i prominit u čisto.
I svaki put iznova rat.
Jer je Stari izgubija i osjet mirisa. Pa ne čuti kako se čuje kad je šporak .

O, muko moja.

Stari se sve manje kreće. Sve više je u dnevnon boravku.
Ka nekretnina na nekretnini.
Ispunjava križaljke.
Tipa vrhovni svećenik u budizmu: buda.
Ili pjevačica Zlokić. On napiše Novak.
A onda ima neispunjeno slovo viška.
Pa je to greška u tisku.

Bili smo par dana u Gradu.
Staron skuvane tečice i raspoređeni ljekovi po danima i satima.
Prvi dan zove i kaže: pokvarila mi se televizija.
Ja kažen, nije. Pritisnija si krivi botun.
Naravno da nije.
Onda se popeja na kat i javija drugi dan da se i ta televizija pokvarila pa je preša gledat u našu spavaću sobu.
Došli smo, sva sreća, na vrime da i treću televiziju ne zgromi.
Sve botune na daljinski je ispritiska.
Televizije zdrave.
Al uspija je odvidat jednu antenu.
Na šta je On poludija. Jedva se suspreza ne puknit.
A skinija ih jer je tako mislija popravit ove dvi šta ih je" pokvarija."

Nekad mi je Sveti Nikola bija milodarovitiji.
Ne znan zašto me dopala šiba.
A stvarno san bila dobra.
Možda predobra.

Drugima.

Pa i to mirita šibu.

06.12.2018. u 18:43 • 5 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.