Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

petak, 14.09.2018.

Esperanto male Ani

Kad je Mlađa bila u posjet Karbunari, dovela je i svoje prijatelje.
Bračni par s diteton od dvi godine.

Oni lipi, pametni, poduzetni, uspješni.
Al dite, dite in je čudo.
Ono, ka sa razglednica.
Dođe ti je izgrist od dragosti.
Inače, u Dalmaciji je prisutan običaj da kad žena rodi, pitaju muža šta si dobija, a on onda kaže, sina ili dite.
Dakle, Ani je dite.
Znači curica.
Koju mama i tata neskriveno obožavaju.

Kad joj dodijemo, pa malo postane grintava, ka i svako dite u svitu tzv."odraslih", onda ka mali bonus, ponekad, dobije u ruke mobitel.
I onda ga lipo sama upali.
S prstićen poteže po monitoru livo, desno.
Onda još priskoči reklame i nađe svoje omiljene crtiće i gleda.
Nema je za ćut, ni vidit deboto uru vrimena.

Ali kad nije u svon dičinjen svitu, e, onda ne staje pričat.
Priča i priča.
Al osin riči mama, drugo ne razumin.
A ona se ne gasi.
Gleda te lipo u oči i nastavlja svoj debatni klub.
Bez pauze.
Samo po intonaciji znaš jeli joj nešto po voji ili ne.

Slušan je ja i puno mi se svidilo to šta ćujen.
Niko ne može reć da nije društvena, da je digla nos i da neće da priča.
Ili da je jidna na nekoga.
Milenje kako brboće.

I palo mi na tren na pamet kako bi bilo lipo da me mala Ani, dite od dvi godine, nauči taj svoje esperanto.
To bi bilo jedno čudo, koje bi me puno razveselilo.

Ka prvo, mogla bi Njemu i Staron skresat u brk sve šta in ni vajalo.
Šta su činili naopako ili to još čine.

Staron bi, bez grizodušja, istresla da se moga malo više žrtvovat za moje školovanje, umisto gradit kuću na kat.
Da san umisto pravnice mogla biti dobra likaruša.
Puna voje i žeje za pomoć ljudima.
Realizirat se u zvanju koje san tila, a ne provest studiranje i rad, do penzije, u trulon pravosudnon sustavu.
Bez dana gušta u struci.

Rekla bi mu i da mu neću oprostit šta mi je eskurziju za Grčku, jer san u gimnaziji bila klasičar, morala platit rodica, a ne on.
Jer je kuća bila isprid mene.

Rekla bi mu da me oblačila ta ista rodica, koja je imala butigu o robe, a ne on.
Jer ni bilo za kuću i robu za mene.

Rekla bi mu još puno toga, šta je šporko rublje obitelji, pa neću iznosit.

Sve bi mu to rekla na jeziku male Ani.
Ja bi olakšala dušu.
Skresala bi mu sve u facu i bila mirna.
Nije pošteno da partin ja ili on na drugi svit, a da ne zna di je grišija.
Jer misli da je svetac.

A zašto mu to ne rečen na materinjen jeziku?
A zato, jer osin tuge, raspada, košmara i šušura, niko ne bi dobija ništa.
Sve je to daleko iza nas.
I ništa ne mogu od toga prominit.
Osin šta san gangrica sama sebi, pa to u sebi prevrćen milijun puti.

Pa san odlučila premučat.
Za mir i dobro.

A Njemu bi istresla u facu da je moglo bit manje sportskih hobija, a više kuće i obitelji.

Rekla bi mu, da posli 37 godina braka, još nije naučija stavit stvari di ih je naša.

Rekla bi mu, ali grubo, da se nisan rodila s krpon, metlon, usisavačen, ka kuvarica, pekarica, slastičarka, pralja.

Rekla bi mu da mi na dane dođe osić mu ruku sa zalipljenin daljinskin na njoj, koji već sam na pamet, okreće utakmice i utakmice i utakmice od baluna.
I da mi uši venu.

Rekla bi mu da se cvit može ubrat sa livade za raveselit me.
Ne triba svraćat u nijednu butigu.
I još bi mu svašta rekla na Aninon jeziku.
I bila mirna.
Jer bi sve istresla iz sebe.

A zašto mu to ne rečen na materinjen jeziku?
A zato jer osin tuge, raspada, košmara i šušura niko ne bi dobija ništa.

Pa san odlučila premučat. Za mir i dobro.

Ali za razliku od Starog, nisan odustala od Njega.
Lipo je naučija zagrlit metlu, zna di su krpe i tekućina za staklo.
Lipo opere pjate posli ručka, stavi robu na sušilo i digne je.. i još puno toga mu je došlo pameti.

Ali, bilo bi lipo da san znala Anin jezik i sve to šta san nabrojala, u neko vrime, u koje je tribalo, istresla iz sebe.
Meni bi bilo lakše.

Ovako, znan da će Ani za koji dan počet pričat jezikon odraslih.
I više ništa neće bit tako iskreno, čisto, prozračno kao prve dvi godine njenog nezaboravnog esperanta.
U kojen je svima sve rekla u brk.
I nama je sve to bilo lipo i smišno i slatko i dičinje.
Samo ona zna šta je kome skresala u facu.

Ani, voli te teta Karbunara.



14.09.2018. u 15:11 • 5 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.