Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

ponedjeljak, 03.09.2018.

Moj Stari i starost

Stari triba uskoro na kontrolu kod kardiologa.
Prošla su dva miseca od operacije na otvorenon srcu i sad mu triba pribavit potrebne nalaze, uputnice, a kako san mu jedino dite, ko će nego ja.

U sedan san bila u ambulanti.
Jer na vratima piše da rade od 7-14.
Ubija me cili život precizan i strog odgoj, po kojen NIKAD u životu nisan nigdi zakasnila.
Sestra je došla u 7.30 i rekla da ne zna kad će doć likar, jer da ima obavit posal po Selu.
Meni je to zvučalo ka da ima obavit spizu.
Al san bar, dok čekan, tila vidit mu nalaze od krvi.
Kaže ona meni, nema ih.
Božja ženo, kako ih nema, pa došli ste prije 3 dana u Karbunara valu i izvadili mu krv.
Naravno, upisali su krivu godinu rođenja pa je zapelo.
Debelo je prošlo i osam sati, a ja san još čekala.
Reka bi Popadić, živi u nadi i strpjenstvu.

E, sad, triba mi uputnica za Grad.
Za kontrolu.
Ta ga je sestra vižitavala u vali, pregledavala mu 30 centimetara reza na prsima, a mene pita da jesan li došla po uputnicu za okulistu???
Tlak mi je već bija uznapredovao.
Mozak uzavrija.
Želudac se počeja grčit.
Sva srića da san ujutro popila redovnu terapiju.
Doktor nije doša, nego mu je došla zamiena, kojoj je to bija prvi radni dan.
Ajde, računan, fala bogu, prva san ionako na redu, pa ćemo sad to sredit.
Ma da!

Nema ona šifru za uć u informatički sustav, pa od uputnice ništa.
Moraju zvat HZZO.
Pa kad joj šifra stigne.
Ode moja stentansost u ......da ne zabeštiman.
Okrenen se i rečen da ću doć sutra.
A Stari me satra: uputnica, uputnica, ne mogu na kontrolu bez uputnice.
Ka da će on po nju.
I ka da će sam sebe odvest na kontrolu u Grad.

Tako je jutro krenilo nizbrdo.
Vitar je još okrenija na južinu i jedino šta mi se vrtilo po glavi je bila pisma od TBF-a Moja mater te traži.

Skuvala Njemu i sebi beskofeinsku.
Ne bi li se smirila.
Ostalo je još puno od dana.
Nema smisla cilog ga zagovnit radi stanja u zdravstvu, koje je, kako kaže ministar, skoro pa besprijekorno.
J...ga zdravstvo.

Ostatak južinastog dana san provela misleći o vlastitoj starosti. Oću li stvarno bit naporna i sebična ka većina roditelja svih naših prijatelja? Debelo virujen da NEĆU!!!

Našin curama smo poklonili stanove naših roditelja da mogu živit svoje živote. Da in se ne mišamo. I da se one ne mišaju u naš. Volimo se, obožavamo, a znači li to da se tribamo od ljubavi međusobno podavit? Tu smo za sve šta triba. I one nama.

Al moja generacija 50 i neke je nagrabusila. Roditelji nas cijepili lojalnošću prema starima do mjere da smo pogubili vlastite identitete, slobodu i živote pretvorili u služenje . Njima nikad, baš nikad dosta pažnje, služenja, davanja, žrtve.
Njihova mora bit zadnja, kontrola i nadzor nad svime, pa tako dok ne izdahnu.

I moja mater je bila takva. Supervizor mog života, al je Starog uškopila i nije mu dala disat. Puno san joj puta zamirila, al sad kad je nema, vidin da je bila u pravu. Muškima triba zadat gabarite od-do!!!

Bolest Starog je učinila da san ga napokon dovela u red. Bija je čist ka suza. /Inače mu je regula bila pranje jednom u misec./ Svaki dan san ga kupala i minjala mu čistu robu, posteljinu, redila mu nokte, tirala ga da pere one krnjoke od zuba. Dobija je je već 5 kila od operacije i šeta ka da bolesti vidija nije. Znači, ozdravija je.
E sad bi on regule na svoje.

Kaže, kad se vratimo s kontrole ja ću sve po staron. Kupat se kako je bilo, vozit do Sela, i sve ka šta je bilo dva miseca ranije.
A za dignit mu se sa stolice triba mu pet minuta.

Eto, vidit ćemo i to čudo. Samo ne znan ko će sidit za istin stolon i jist obid s čovikom koji se drži regule da je čistoća pola zdravlja. A ona druga je..biži šta dalje od vode.

Morat ću pronać nove zen metode za izlaz iz jedva izlaznog.
Evo, dogovorila se s Mojin da ćemo nas dvoje svako veće na lignje. Dovoljno daleko od kućnog "parfema."

03.09.2018. u 22:00 • 2 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.