Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

četvrtak, 30.08.2018.

Odlasci-dolasci

Ode danas moja Glorijeta.
Odoše danas i gosti iz jednog od dva apartmana.
I ostavili svinjac iza sebe.
Stvarno ne razumin ljude koji tako dođu i misle, platili i mogu se ponašati ka da su došli iz pećine.

Najavili se ka kulturni Ameri iz New Yorka.
A ostavili iznered.
Porazbacano sve po ciloj teraci.
A kanta za škovace prazna.
I na dohvat im oka.
Bit će da tako rade i doma.
Ostaci hrane, limenke, tetrapaci...
Drob mi se okrenija.
A na stolu mi ostavili pismo zahvale: nezaboravno lito, prelipo, ja im domaćica iz snova, hvala na delicijama, doće opet.

Satrali se ON i ja to dovest u red.
Ura vrimena samo oko špahera.
A mokre i šporke šugamane složili i stavili u ormar.
Obašli ljudi po zemaljske kugle, a ka da kuće nikad vidili nisu.

Progutala san njok.
Zaželila in sve najbolje.
Izgrizla se zbog moranja iznajmljivanja, a nas dvoje doveli sve u red.
Još iman ispeglat pet mašina robe.
Pa onda sve iznova.

Gosti vole mačke posvuduše.
Hranin ih i ja cilu zimu, jer se tada samo iz naše kuće širi mirisi hrane, pa se sve osjećaju pozvane bit uhljebljene.
Al, brate mili, gosti ih sve puštaju u kuću.
Pa sad, kad su otišli, njih 20 čeka u redu, ka da su u pučkoj kuhinji.
Pola onoga šta zaradin otiđe mi na njih.
Udomaćile se po teraci, po kušinima, po ležaljkam.
A moj jadni Roki Balboa stoji zatvoren u kuću da stalno ne laje na ove izazivačice nereda.

Da se razumimo, samo manji broj gostiju je ovaki.
Debela većina, na moju sriću, su pristojni, uglađeni, uredni i vraćaju se svaku godinu.
Ne bi da nismo kliklnili i ka judi.

Vole moj brudet.
Moju mesnu roladu.
Gradeladu
Pivske kifliće.
Buhtle.
Domaći kruh.
Fokače i sve duge vrste peciva.
Teško mi je sve to radit.
Vruće je.
Starija san i teže podnosin vrućinu.
Al osjećan se dobro kad im izmamim osmjeh i gurmansko zadovoljstvo.
Volin kuhat, pa je to u svemu i sretna okolnost.
Osin ove prokleto velike žege u zraku, koja već drugi misec nema tendenciju samilosti.

Večeras mi dolazi Mlađa i njen momak Đej.
Drago mi puno.
Sve je manje moja, sve više njegova.
Al tako to u životu ide.
Samo neka su sritni i zdravi.

30.08.2018. u 22:37 • 3 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.