potjera

četvrtak, 13.12.2018.

- jesi mi di vidija štipalicu za kosu?
- koji će meni kurac tvoja štipalica za kosu kad ja kose nemam!
- ma samo te pitan jesi li je di vidija?
- sinoć si je imala na glavi.
- e pa zato te i pitan di si je stavija?
- šta ću je ja di stavljat!
- pa ti si mi je sinoć skinija sa glave
- hehe, skinija sam ja sinoć štošta toga al štipalicu nisam vidija :))
- ma skinija bi ti jedan selfi da ti ja nisam pomogla :))) .....ma di mi je sad nestala štipalica za kosu.

tako otprilike ide razgovor sredovječnih ljudi koji dugo vrimena žive zajedno. svaki se oslanja na onog drugog jer oboje poznaju navike i razmišljanja onog drugog, no problem nastaje kad ostanu sami, ne mogu se sitit di su šta ostavili. aaa ne, ne nije to oni njemac šta nas pita noću jesmo li piškili, ne, nipošto, to se zove selektivno pamčenje, odnosno ne pamtiš više pizdarije.
ne moraš više vodit računa da ti je sva roba ispeglana i složena, jer će se ionako ponovo prat, bičve i mudante znaš di ćeš tražit, il na sušilu il u onoj hrpi šta čeka na peglanje, al zbog ušteda na energetskim gubicima ima sve više hrpa pa više neznaš u kojoj su bičve a u kojoj mudante, ali na taki način si sebi omogućio nepresušan izvor umnih aktivnosti za održavanje mentalnog zdravlja, problem nastaje onda kada tribaš obavit dnevne zadatke.

neznam jel vi idete u dučan sa spiskom ili pamtite. ja i šefika obično ujutro, uz kavu, postavimo jedno drugom ključno pitanje ' šata ćemo danas?' onda ja uzmen papir i olovku a ona zapali cigaret. dok ona tako smišlja šta ćemo danas zapalim i ja jer nikotinska kriza stvara nervozu, a nije dobro bit nervozan kada se smišlja plan opstanaka. nakon drugog cigareta i već popijene kogome kave spisak je gotov, onda se zapali još jedan cigaret da prikontoliramo jesmo li šta zaboravili i ja krenem u nabavku.

taman sam uša u tomija i izvadija spisak, uzeja guzic papir i kremu za lice kad li stiže poruka 'kupi još jedne pome pasate jer je nestalo, kapulu i nešto slatko'. kako je meni jedina svrha življenja ta da zadovoljim moju šefiku krenem odma na slatko, al gle zajeba, nije rekla koje slatko i onda se moraš mislit koje slatko da joj uzmeš. znaš da ne jede ugljikohidrate, a sve je pretežno ugljično, okreneš se čokoladi i tek onda upadneš u problem, jel smi ovu sa lješnjacima ili bolje da uzmen tuti fruti, pa onda oš uzet milku il dorinu, da prekineš nedoumicu, a i da ne bi falija uzmeš onu za kuhaanje. kreneš tako dalje po spisku i napuniš kolica pa se uputiš prema blagajni. normalno, gledaš di je najmanji red, ali nije samo dužina reda bitna nego i ko šta ima u košarama, jer ako je oni napunija košaru radenske i graševine taj će bit prije gotov nego oni šta je uzeja kinder bueno, kindrer pingvin, kinder jaje, orbit žvake, juhu od poma, dalmatinsku juhu, lovačku juhu, manistru napoletanu i onu od četri sira.....a jebate umorija se i pisat a kamo li čekat red. e dobro, snimiš situaciju i odabereš red. ispred tebe troje ljudi sa relativno umjerenim košaricama, misliš se jesi li sve uzeja sa spiska pa čitaš ponovo, naravno da si na pomu pasatu i kapulu zaboravi jerbo si se mislija koje slatko uzet i onda u jednom trenutku skužiš da si zaboravija boršicu u kojoj su ti novčanik i očale, bi moj kurac to skužija da ti nisu tribale očale. izađeš iz reda, parkiraš kolica negdi u blizini i rečeš djelatnici koja se tu uvik mota da ćeš se brzo vratit pa da ti ih ne raspremi, odeš doma po boršicu, a ono te sa vrata dočeka 'zaboravila sam ti reć da mi uzmeš i jednu štipalicu za kosu'.

13.12.2018. u 08:16 • 18 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

<	prosinac, 2018					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

kupus_vulgaris

četvrtak, 13.12.2018.

potjera

Opis bloga