AnaM

Ono kad baš ogladniš...

U listu Danas objavljena moja humoreska
koja je prvu promociju imala na blogu...

KIVI...
Moj susret sa kivijem.
G Kivi je došao iz Kine kao povrće. Ne znam zašto se onda ne zove kini, verovatno jer je u Evropi avanzovao u voće.
Kažu da je mnogo zdrav, sva ona slova vitaminska, one male stvarčice što trče po krvi i izazivaju karambol organizma pospešuje ili usporava...kako kome se sete.
Odličan je protiv alergija, povišenog tlaka, za probavu, ali može izazvati alergiju ako se koristi. Ako se ne koristi, neće biti alergije. Dobar je za stres pa bi ga na Balkanu morali davati besplatno.
Inače, to je zafrkantska biljka. Raste 3do5metara, i kako je puzavica traži gvozdenu armaturu, stubove, koji će to sve držati. Zovi majstore, kupuj gvođuriju i namesti.
Tako neko posadio tri stabla, ali roda nema... raspita se čovek i objasne mu da je taj kivi nemoralan, jer jedan g Kivi, hoće 5 Gđa KIVI. Hoće svoj harem, ilin išta od ploda. Kivice,se ne bune i čekaju svog princa...
Prvi put sam ga videla u Austriji.
Mislila sam da je dlakav krompir. Prodavao se na komad i bilo mi žao Austrijanaca što ne kupuju krompir na kilogram kao mi. Kad sam probala kivi bilo mi je jasno zašto ga prodaju na komad.
Uzmem onaj kivi u ruku i ne znam što sad.
Zagristi ga ne možeš. Prava misterija jer način upotrebe nema. Došlo mi daga tresnem. U pomoć oružje, može i nož pa ga isečem na kolutiće. Curi ona vodica po prstima, lepi se. Lepo miriše, ali kiselo, verovatno jer je zeleno. Strpam komadić u usta, a ona kora se zalepi za nepce, dobro nisam bila vani kad sam počela pljuvatii prati usta. Zamišljam kako bi bilo da sam zagrizla.
Dugo je prošlo dok ga nisam drugi put probala.
Bilo je to u nekom restoranu u voćnoj salati. Odlično. Da li sam postala zdravija, ne znam, ali da je uz bananu i ostalo ukusan, jeste...
Ideju za post sam dobila od jedne blogerke. Ako zaluta na ovu stranicu, prepoznaće se...

Nekad smo uživale, a muškići se lomili oko nas.
Onda su se smislili, jednakost polova.
Pa su svi jurili sve.
Sad ćurkice jure petliće,
jer
kakav je takav je ščepaj ga ne daj ga,
jer je muškarac
Za dalji tok jurnjave se još ništa ne zna...

Ako neko treba ugalj za roštilj
neka pošalje meni kestenje da ispečem...
Garantujem kvalitet...uglja sa mirisom kestena...

Računi...
Uđem jutros u prodavnicu prehrambenih proizvoda, kupim šta kupim, a na kasi haos, sve neke bunđije i ništa im nije jasno. Dosadnjakovići, mislim si ja.
Kucka blagajnik, kucka, dajem karticu, i bacim pogled na račun, a on kao telefonski imenik. Kupila sam četiri stvari, a račun se opružio kao jezik zle žene.
-Dobro jutro, suseda, nešto nije u redu?? pita me nasmešeni vlasnik samousluge.
-Račun, jedva promucah, nije moj, ima puno stavki, a ja kupila samo 4 artikla
-Sve je u redu, modernizovali smo poslovanje. Slično računu za struju na koji smo navikli. Sad po stavkama piše šta koliko košta, a ne sve na gomili pa ne znate šta plaćate. To je za vaše dobro. Gledam ga kao tele šarena vrata, i ne trepćem.
Stavke računa umesto kruh, jogurt... kjigovotstveno, kaže vlasnik, ma što to značilo.


1. Kupljena roba
2.Upotreba kolica do kase
3. Upotreba kolica do automobila
4.Održavanje prostorije
5 Grijanje, hlađenje, zavisno od temperature
6.Angažovanost osoblja
7.Dostava kombijem namirnica do radnje.
8.Potrošnja vode
9.Potrošnja struje
10.Šminka za kasirku
11. Sortiranje robe po roku trajanja dotične namirnice i po boji ambalaže

Ne znam šta da kažem, čovek je u pravu, sve se to radi. A on završi
-Razmišljam o unapređenu računa, u stilu mobitel pripejd tarifa. Kupac na ulazu u radnju pokaže novčanik sa koliko novaca raspolaže, a na izlasku mu se oduzima sve što nije potrošio. Sve u cilju unapređenja i poslovnosti.

Starost
Kasne, iskusne, zrele godine, kako ko voli, su bile kad se pojave bore na licu, telo udebeli kosa pobeli ili odluta sa glave ko zna kud. Od kada su tu hirurzi, plastika i boje ne možeš se pouzdati u te znake. Promene se samo osećaju na unutrašnjim organima, srećom nevidljivo za obično oko. Odaju nas jedino postupci, ono kad u šestoj deceniji obučeš kratke hlače, a dekolte ti je do pupka, a na glavu staviš mašnicu, jer si tako sexi. Većina organa, pa I romantično srce,ruke, noge, glava se jave samo kad se pokvare.
Tu je i iskustvo. Spadam u one koji bi 20 godina iskustva dali za godinu mladosti. Nikad nisam bila dobartrgovac.
Ne treba ti više ni slušati prognozu vremena . Ako te trga u kolenima kiša će, ako te boli glava I nervosa, jugo je. Ne možeš uraditi više 50 sklekova jer se na prvom već zaduvaš i treba ti pomoć za ustajanje. Ruku na srce, nisi mogao to ni ranije, ali sad je od starosti. Sport ti se svodi više na žestoko navijanje pred ekranom televizora uz viku na sudije da su debili koji pojma nemaju o sportu i sve ih treba isterati sa terena.



Dobra okolnost je što slabije vidiš, pa su ti svi ljudi lepši, a i sluh malo popušta pa ne čuješ sve neugodne vestii što ti govore iza leđa, a nije te ni briga.
Ne moraš čitati dosadne knjige, niti se diviti filmovima koje ni sam režiser ne razume. To niko i ne očekuje od tebe.
Sve u svemu ni sama ne znam koje je doba života najlepše, pa završavam frazom, svako doba ima svoje prednosti i lepo je proći kroz svako sa osmehom na licu... jer u
detinjstvu misliš samo da odrastem,
u mladosti samo da stigneš tamo gde si pojurio,
a u zrelim godinama, samo da me ništa ne boli i da je nešto dobro za ručak…