AnaM

Mobitel…
Mobitel je krasna stvar, povezuje te sa svetom.
Ohladi se kava jutros dok sam tražila odakle moju susedu zove nepoznati broj. Dojurila sva uzbuđena. Zajedno ćemo lakše otpetljati zavrzlamu. Poruka na nepoznatom jeziku u stilu ja Tarzan ti Đejn, dolazim na kavu. Ispostavilo se da je to neko ostrvo u nekom moru, okeanu, nekoj vodi.
-Alo, alo, derem se -Slabo se čuje. Sigurno zove izdaleka.
Jedva raspetljah nekako, i Googl mi pomagao. To neki multimilioner. Poslao i sliku, lep kao greh, hoće da joj ostavi nasledstvo jer putuje na onaj svet.
Jedva sam ukapirala gde putuje. Nije mi samo jasno, da li će prvo da svrati na kafu ili drito ide u u večna lovišta. Poslaće još slika, sebe kuće, jahte, automobile, avion izgleda nema.Od nje se očekuje samo da pošalje pare za put da popiju zajedno kavu.
Ni milijarderi nisu što su nekad bili…Razumem I to, ne može ujutro umesto kave gricnuti krov kuće ili točak automobila. Živa para je živa para.
Inače i mene zove neko sa planom kako opljačkati banku plen delimo po pola. Verovatno njemu pare, meni zatvor. Vidi se odmah, pošten čovek.
Pravi sam lepak za te poruke, šalju mi darove po principu slučajni izbor. Obično traže da platim samo poštarinu nekoliko stotina evra. Kad pitam čime će doneti taj “dar”, vasionskim brodom, spuste mi slušalicu.
Ako me nema na blogu, putujem sa nekim milijarderom oko sveta, ja samo plaćam kavu.