lutka iz izloga

sjedim u katamaranu i putujem. baš razmišljam kako volim putovat. baš razmišljam koliko puno ljudi voli putovati. i kako često ljudi to kažu. razmišljam kako ljudi često nemaju vremena ni novaca za svoje želje. razmišljam kako ljudi onda izmišljaju i domišljaju kako lakše i kraće ugoditi istima. pa razmislim i tako smislim nešta šta još nisu.

uskoro će ti ljudi sjediti u svojim uredima. sjediti će pokraj zidova, a zidovi neće više biti žbuke, a ne, biti će screenovi od poda do plafona, a na njima njihova putovanja.
evo na primjer upravo uz kavu će se ukrcati na brod, napuštati split, kretati se prema braču put ancone a odredište će biti rim. trajati će put fino punih osam sati...kao i radnih,i dok će jedan knjgovođa u svojoj kancelariji knjižit i knjžit i dignut će pogled ulijevo...a ono na lipom brodu, lipšem od titanica, s tri ajkule u pratnji i sirene droce morske, gusarom za kapetana, jedrima mirišljavima kao da su tek iz veš mašine izašla a kormilom velikim kao ringišpil u lunaparku. onda će doć u rim a šta će tamo radit, a je, pa neću im ja govorit, nek si radi svako šta hoće. al pretpostavljam da će nakon toga ugasit kompjuter, otići kući i reći, mio amore, mio, kaco štraco, jubavi,srećo, srce, nesrećo, bia san do rima, i posal dogovoria, bacia šolde u fontanu di trevi i dug i sretan život nam zaželia.

praktična putovanja koja ne umaraju puno, nisu skupa a možete vidit cijeli svijet. gledati, slušati, učiti i uživati. samo se morate odreći svega taktilnog, kao i shopinga, hrane, pića, seksa i gospodična mački slična.

moj dečko pjeva. kad pjeva meni doma ja ga nemrem slušat, to je strašno. kad pjeva u klapi pjeva ko slavuj. pardon grdelin. ja san ćaćin grdelin peto dite, prvi sin... odletio je u vatikan, pjevat popovima. sad će narod reć...založili se popovi kod pape pa papa kod boga da se smili maloj od grdelina. zdravlja nek da, bolest nek proda.al ja mislim da nije. pa mu doša i taj rođendan jučer pa se odlučia vratit ...pa i ja sjela u auto s veselim vijestima i pravac zračna luka.

i onda.

nasred autoputa, crko auto. crkla vesela vijest. crklo sve. i kako to već biva. sjedim u autu, zovem bivšeg...na skretanju za zračnu luku, na semaforu sam, crklo avto, nemrem niš,pojeo me miš...bivši dolazi, sadašnji iznad avionom prolazi. sva četiri rade, ja sjedim, pas me gleda,tuga me ujeda... auti šibaju, trube, blendaju, zaustavljaju se i pilje...piiiiilje da, pilje, jer ženska u autu, ah naravno, ženska, stala si je,flundrača, glupača, šlapa, šuša ...nema čanse da pita neko za pomoć.dolazi tip i trubi....o majmuna...dođi dođi, uzmi bananu ili dalje prođi...prolazi neki s talijanskom regom...italiano si taliano, evo i dečko mi baš slijeće iz vatikano.

i onda je došo šleper. sam od sebe. pa je došo bivši. pa je došo sadašnji. pa sam gledala...o ne samo da još tata ne dođe.

i onda više nisam brinula jer sam bila sretna što imam svoje mušketire pa sam odlutala. i razmišljala sam zašto se sad svi ti moji prijatelji i taj moj dečko žale da nemaju novaca kad svima stalno čestitam na tri banke. pa kad imaš tri banke onda si bogat kaj ne :P

nemoj se umisliti...nemoj se umisliti, a ne. najveća sam si frajerica, svjetska ono, ljubim si tabane a to je tak teško, sve me pokočilo al fakat sam zaslužila

jer
jer
jer

na jetri centimetar manja. sa 3.5 smanjila se na 2.5 cm. majku joj jetrenu paprenu .
a i kosti su bolje. one su booolje. majčicu im poljubim, čut će one mene. kupit ću im slaju bez šećera mice moje. mali moji kralješci, jastučići moji. mucice, pucice, a buci buci bučice. lako čovjek postane retardiran.

šta da vam kažem....već sam vam rekla ;)

tuuuuluuuuum!!!!!!!

cika caka prerezana je traka

kako je to lijepo kad se ljudi druže i vole i smiju...a uz to još i uče...piii...nas četiri. jedna mala, velika, i druga velika i još ja. i ispred nas jedna mama, učiteljica španjolskog. našle se danas na prvom satu. izula nam cipele, pobacala nas po kauču, izvadile smo teke, ja sam imala i onu teku rječnik, smrdljiva štreberica, dala nam pit vodu, stala pred svoju ploču na flomastere s onom eko pelenom u ruci umjesto spužve i sat je počeo. da sat, kokošinjac. odmah je svaka morala isprdit šta zna na španjolskom a to samo zato što je profesorica počela sat s rečenicom: okej curke, znam da imate neko predznanje, nije se još desilo da sam imala žensku grupu bez predznanja. i onda sam si pomisla jel sam ja baš uvijek svugdje zaostala? i onda kad su se one počele preseravat ja sam se sjetila fataaal...moja najdraža španjolska riječ fatal...i svakoj od reda rekla tu est fatal e tu est fatal e tu e tu e tu.

onda je počeo ozbiljan sat. sat i pol u kojem smo naučili apsolutno sve proste riječi na španjolskom.prva riječ je bila gallina. to je kokoš. dobro, ta nije. onda borracho, pijan..nije ni ta. pa je počela mierda-drek, cono-pička, sorete-srati, pollo-kurac, follar-jebati, jodon-zajebant, puto-peder itd. a upala bi između i pokoja normalna...uspjela sam naučit i kako se kaže krava. al dobro je to, jer u almodovarovim filmovima ionako uglavnom prostače pa ću ih uskoro moć gledat bez titlova a možda i naša učiteljica želi što prije jedan takva sat. nemam ništa protiv. cono inače ima još onu zastavu na n pa se čita konjo i to mi je super. šta ja mogu al imala sam nakon sata potrebu nazvat frendicu i reći joj da je konjo. i to mi je super.i super mi je jer se osjećam sretna ko španjolac...a on kaže

como el puto con dos culos . (sretan sam ko peder s dvije guzice)

joj kako bi mi sad dobro došli nikola tesla i albert einstein ili još tako neki znanstvenik...jer pazi. šta ako su rak neki mikrooorganizmi, neki nametnici, možda jesu, možda nisu. i sad ja kontam...smisle mi neko prijevozno sredstvo, ti znanstvenici, neko užasno brzo, recimo kao električna energija i ja sjednem i ja im pobjegnem, metastazama šmugnem...aj bok i zdrava. zdrava krava.

komunikacija, to vam je zlatna koka. imam ih par u kokošinjcu al oko ove se možda najviše brinem.

ja vam mislim, u komunikaciji je sve...i svađa i ljubav i sreća i veselje i suze i posao i svašta nešta i fešta. treba pričat, komunicirat, reć.i tikvicu speć, jesam danas za ručak. ja sam se nekad sramila. nekad sam čak mislila da se neke stvari podrazumijevaju pa sam šutila. nekad da sam inteligentnija, važnija, mudrija. onda sam shvatila da pričam sama sa sobom. a shvatila sam da mi ipak drugi ne čitaju misli, kako sam uvijek mislila da mama radi.i onda sam jednog dana procvrkutala. pa sam počela pjevati. onda kokodakati a sad već znam i pilit. nekad ga tako zapilim da dobijem pilu i stabla dva tri na dar. a šta ću, onda pilim i napravim bar.

komunikacija je jako bitna za međuljudske odnose. volim da mi se sve kaže. da sve baš sve. ja sam vam čelik, čisti. udrite me toljagom, izrast će mi čvoruga i njezina kvrga. sve istine, šamare, zloće, prostote, sve vam ja to mogu...sve jedem, gutam, samo da tanjur nije prazan. nemojte da odgonetavam, križaljke rješavam i velike misli pogađam ko, gdje, zašto...za što sam kriva, koga sam ćušnula, čijoj babi sam postole zaprljala i kojem dedi češalj potrgala. čitajte mi presude al na glas, može u novine, na televizije, vičite, bogu me tužite samo recite, molim vas recite mi nikad jezik ne specite.

najgore mi je kad šute. šta ti je? ... ništa .ma daj reci ...ma ništa. ništa, ništa...pa za dva sata. ej, oćeš na kavu? ne. oćeš u kino? ne. oćeš da ti kupim čarape? ne. oćeš da ti kupim peglu? ne. oćeš pusu?ne. oćeš? ne. nećeš? ne.da?ne. i tak do preksutra. pa preksutra opet. da? ne. prekpreksutra ne. sigurno? ne. a sutra? ne. peglu? ne.ne?ne

jel to ima smisla? ne. jel bolje pričat? da. neš te muči.nekog voliš.nekog boliš.imaš foru a ja još bolju.ona smrdi pa kad prdi. pa reci brate brojim sate.jer, išo medo u dućan nije reko dobar dan pa iš van. eto ti ga na, i on je zabrljo.

napisala sam erotsku priču za natječaj.iz glave mi se dimilo iz ušiju mi slinilo. pisat erotsku priču u bolnici...neš ti. opakog zadatka sam se uvatila, i čeka sad mali mujo, oće l mi objavit il ne?!
čeka mujo....čeka...

http://casanovafestprice.blog.hr

p.s. inače sam tako, vrlo strpljiva....

jao onog mog tate...ovaj tjedan sam opet na njega osuđena...sjećate se, moram mirovat, ne smijem vozit niš a moram po bolnicama, pa čača vozaj. a di je čača tu je i brukarača.

znači prvo smo išli u bolnicu. dogovor je bio da dođe po mene u pol 11 al on je već u 10 bio pred vratima i tepao
lepa pesa, pimpa moj, pimpica, pimpi...daj šta ti to uopće znači?pusti jadnog psa na miru. onda smo sjeli u auto i nakon što je ispičkaro cijelom gradu sve...da iz fine familije ...i urlo portiru da mu ćer ide na kemoterapiju i nek mu digne rampu a portir je kul gledao u čemu je problem jer rampa je bila podignuta, mi smo se parkirali ispred bolnice. majko mila.
onda ipred lifta. znala sam i htjela sam ići stepenicama al kad ne mogu hodat još gore. ma došlo mi da si žnirance zavežem za zglobove pa ko marioneta na treći kat al počeo je luđak tipkat po gumbima lifta i onda...jel možeš stajat, jel možeš?...tata kul, mogu.osim toga sad lift ide prvo dole pa će se vratit. ma...pa nije to lift, to je ferrari i kad su se vrata ferrarija otvorila on je mene ubacio unutra i pred svima reko kaj kurac, nemreš stajat, upadaj....i onda sam se ja počela drapat i otišla s ekipom do podruma pa se vratila na nulu pa je gospon otac ušel pa smo se zajedno odvezli na treći kat a on je svima objašnjavo kako ja nemrem hodat jer sam bila na operaciji ibla bla bla. onda sam ja njemu objasnila nek nestane do popodne dok ne završim i dođe po mene.

i onda je došo po mene.
ja u sobi.ležim, sestra vadi terapiju, završavamo. u bolnici mrkla tišina. čujem njegove cipele na hodniku i znam, počinje....jeste vidjeli moju kćer? zvijezda, bila je na televiziji. kak ne znate koja? lepa, ćelava (a više uopće nisam), bila je za udrugu sve za nju.tu leži negdje. došel sam po nju. ne znate di mi je kćer?...majčice mila. izlazim iz sobe a on masira čistaćicu. jadna žena me gleda, nikad me vidla. pa zašto i bi? a on presretan širi ruke i viče piiiiksa. piksa? daj tata molim te, uzmi ruksak i nestani, ja još moram do doktorice. i on vid vraga stvarno bježi uz objašnjenje...čekam te kod auta, prošli put me tak skefala, a niš nisam napravil jadan. pa nisam ja doktor, ja sam pravnik. pravnik ćeri, pravnik.

i ode.

<

čirim i dalje. i mislim da je fromm isto puno čirio i zaključio da se cijeli svijet vrti oko ega. moj se trenutno vrti oko nekih engleskih egga al opet su ega.

i onda opet ja ne kužim. a tuka šta da vam kažem, dolazim iz porodice purana, mi kad ne kužimo mi zaružimo. dakle, ljudi stvaraju, vole bit kreativni, uglavnom, a ak vole bit kreativni onda vole nešto stvoriti a onda to i stvore baš zato što vole, i zbog sebe. i onda bi se trebali dobro osjećati.e tako. i to je već bit.
a onda neki naprave još slijedeći korak pa to svoje stvaralaštvo ponude okolini. i sad da li će okolina to prihvatit il ne više i nije tolko bitno jer bit je zadovoljena. to je kao kad si kupim bananko....mmm bananko i ja sretna...oš ti bananko, nećeš? a budaleeee

i onda, skužim ja da to uopće nije tako. već da ekipa stvara da bi dobila potvrdu okoline. da ne stvara za sebe. a kad okolina pojedincu ne napumpa dovoljno ego, pojedinac padne u komu. i onda plače brat, mama, baba, did...svi su onda u komi...jer jadno dijete izgubilo inspiraciju...ljudi su zli.svijet ne razumije. ja sam neshvaćen od svijeta otkačen. ma jel to bitno? ja tu samo vidim ego i uvijek ego. daj moraju izmislit drugu riječ za ego jer kad vidim ego vidim jaja. dosta mi je tih jaja. sad moram završit. konec.

ne mogu završit.
ima puno kreativnih ljudi na ovom svijetu i svi ti kreativni ljudi su krenuli sa znatiželjom u ispitivanje svojih mogućnosti i želje da vide gdje su im granice. dobro su se osjećali i nisu tu vidjeli nikakvu dobit, korist ni pečat. tako uostalom svi i krenemo još od malena. i onda se to promjeni, vjerojatno zbog društva, okoline, ja ne znam, i ja poludim...jer gledam te pojedince oko sebe kako puni enuzijazma rade izložbe, iznose projekte, pišu, fotkaju a onda padaju u depresije, povlače se, zatvaraju u kuće i zakopavaju u rupe jer nisu dobili potvrdu svoga ja. i onda ja kažem a?

ne čiri. a ne, ti ćeš. iz kreveta sam ispala od znatiželje. i čirila sam od sumraka do zore, pa do zore. i onda sam otvorila vrata i oni su viknuli čiri čiri veseli peškiri.

uskoro ću otići na more.

eto ti ga na. ni probudila se nisam, a počelo je. postoperativni šokovi, valjda. crijeva. pričaju cijelo jutro. nije da ih razumijem, iskreno, da u mom tijelu su, da moja su, al kako bih vam rekla, to su neki čudni zvukovi, u nekim intervalima se javljaju...podsjećaju me na neke morske valove....e tako ko da morski valovi pričaju. no dobro znam da morski valovi ne pričaju. no hoćete li saslušat moj problem ili ne? problem je ozbiljan jer crijeva plaču, baš ridaju, imaju taj šok neki i mislim da žele tužbu dizat. da da, tužbu protiv one sprave šta ih je nasilno vodom punila. e da, moja crijeva su silovana. povraćala su nakon toga jako puno, bilo je čak i krvi. jel ima svjedoka? pa kako ne? evo ja sam svjedok...ja, jedna kupaona, ručnik, školjka, mislim da je bio i neki mrav tamo. da strašna je to jedna priča. izbit će pravi škandal. završit ćemo i kod oprah i kod jerry springera i gdje god treba samo da zla sprava više ne muči. jer to nije način.

i plaču vam jadna crijeva cijelo jutro. evo plahte su mokre od suza. a vani i kiša pada. a nisu crijeva inače taka. mislim jesu čudna malo, nepredvidiva...oh oh. kad se sjetim samo, dovest u nezgodnu situaciju znaju samo tako. pa i nasmijat nekad. a ono kad se naljute pa neće ništa. e to mi je najgore. pa su tvrdoglava. pa ja kažem....ajde crijeva, ajde šta ste tako škrta pa kupit ću vam malo jogurta i suhih šljiva i palente i graha, oćete graha? a ona niš. e onda mi dođe da poludim. al sad nisu takva, sad svašta pričaju i traže pomoć i evo sve odvjetnike sam nazvala već i novinare i satelitske antene i mars i svi su počeli učit crijevni jezik i rekli nos problemos... nos? nemoj sad petljat još u to sve i nos... pobjedit ćemo sve sprave da nam više probleme ne prave.

evo jedan sažime, sažetak plus rezime plus reži me

tamo od one srijede kad su me probudili u šest i petnajst vampiri i krv mi cucl.pa je počelo jutro.ona teta šta je dan prije kakala je cijelo jutro uzdah izdah po sobi od straha gore dole u panici jer ide na operaciju pa se sva uznojila i usmrdila po znoju. stavila sam štipaljku na nos.druga je ostala u svom ritmu. ustala je, umila se, počešljala, oprala pazuhe, pa zube, skinula gaće, naprčila rit, a meni kome drugome, obrisala maramicama genitalije, obukla gaće, pojela doručak i legla u krevet. stavila sam štipaljke na oči. onda sam izašla iz sobe i zabila se u sestru, porušila joj papire pa me pitala šta izvodim ja rekla štipaljke u šetnju vodim. bacila oko na tuševe i općenito higijensko stanje pa saznala da nema tople vode, eventualno oko četiri popodne, dooobro,nazvala tatu, tatu salatu...halo tata, vozi me kući da se operem do vrata pa me nazad vozi doktoru jozi. al taman da krenut će tata, došla glavna sestra pa kaže...ajmo mala, brzo sve stvari na krevet, seliš u drugu sobu. i tako sam vam ja dobila apartman. ma pravi pravcati. i himna je zasvirala i hrvatska zastava zavijorila a meni suzica niz obraz kliznula, jer napokon je netko razmislio i na mene mislio.

i onda. u četiri, stvarno topla voda, ja se otuširala i fino legla kad na vratima od sobe se pojavila strašna teta, najstrašnija s najstrašnijom spravom u ruci i rekla skidaj gaće. i onda mi je gurnula cijev u guzicu, i onda mi je napunila toplom vodom guzicu, i onda je rekla, drži, drži kolko možeš i otišla.i ja vam neću reći šta je onda bilo, al kupaona se jako tresla i sjevale su munje, ljutili se bogovi, narasli im rogovi i ja sam nekako ostala živa.i ta je ista sprava s drugom tetom došla iduće jutro u pet i petnajst i rekla dobro jutro. a ja sam stisnula zub. i onda je sestra došla po mene, obukla me u neku prozirnu haljinicu, primila za ruku i odvela na operaciju. i meni je bilo opet smiješno jer mi smo hodale kroz hodnike, liftove, podrume, cijevi, kuhinje do operacije a ja sam imala golu guzicu i svi su mi gledali u golu guzicu i morala sam im govorit ne gledajte ja idem na operaciju a oni su govorili sama si si kriva kad ne nosiš šlafrok a ja mrzim šlafrok i samo u ovoj ludoj bolnici hodam na operaciju inače me voze. i opet sam morala puno objašnjavat...jer oni ne znaju radit na sa centralnim kateterom i nikad to nisu vidjeli a moje žile ne vrijede i sva sam se raskokodakala al je došo neki živčo i uzeo mi ruku i spičio mi bez gledanja i pitanja tako da smo svi ušutili i pravili se da više niko nikog ne pozna i onda su me brzo uspavali. a onda sam odlučila samo spavat.

i medo je spavo i spavo je medo. jedan dan. drugi dan. bili su ljudi, zvali su ljudi. ja vam ne znam. znam samo da je bila pink. eh pink.pazi sad.dobila je zračenje. u petrovoj. baš tu. baš sad.i tri dana mi je dolazila. medo je brundo a pink je zabavljala. brundo je izmišljo želje pink je ispunjavala. međo je htio meda pink je donjela leda.
i svaki dan meni pa na zračenje.a zračenje u sedam navečer. i to još dobro jer zrače oni i u ponoć. da ti bude jednostavnije, već kad izadeš s ekipom van pa usput da navratiš na jednu turu. dok ekipa loče ti se zračiš, pa iju iju, ko je luđi .

i onda mi je pink kupovala smoothieese i meni za ljubav došla zadnji dan bez marame u bolnicu. a dok je tako najljepša u tramvaju se vozila ćelava jedna bakica je mislila da sam to ja i rekla joj : ja sam vas vidila u novinama i molim se za vas svaki dan a ona se nasmijala a ja sam vam rekla, to su vam lutke, sve tako lijepe i zrače da ih ne možete razlikovat od silnog sjaja kad namažu si po glavi sirova jaja.

ovako...sjedim u krevetu u petrovoj bolnici s laptopom u krilu, jedan mrav hoda preko laptopa a drugi preko posteljine. ma majke mi. teta pokraj mene ide sutra na operaciju pa je na čišćenju crijeva. zabunom je odmah mrknila tri tablete pa je sva u problemu.trči jadna amo vamo s tim wc papirom i viče a ja samo gledam oće stić ovaj put il ne.
a da, ja sam tu od osam ujutro. odmah su me gledali ko svjetsko čudo kako sam to došla sama? sama? pa di su ti mama i tata? ko siroče ili pseto. pa sam udahnula zrak da mi se napušu pluća i izgledam veća i rekla da sama, ja sve sama, salama iz reklama, pa šta. i onda sam čekala i pitala i čekala i pitala i pitala i napokon sam saznala da je operacija preksutra.došla je neka teta po ovu moju kenjatoricu da ju odvede na frizuru pa mi je tako usput rekla da ću ja sutra na frizuru. gnjusno? onda su gospođe veselo pričale o frizuri, frizuri pičkulinke da, pa sam se navirila da vidim jel morti kakav katalog frizura prelistavaju. gnjusno da.

a jučer mi je mama napravila sendviće i stavila sam šiltericu i ruksak i išla na ekskurziju. od doktora do doktora, pretrage do pretrage. i zadnje sam bila kod frendice doktorice koja me spasila jer nemoguće mi je bilo napravit u jedan dan sve te predoperativne pretrage kako su zamislili tote. i donjela sam joj čokoladu najveću na svijetu a ne otoku mljetu. i onda je njezina mama tu čokoladu proslijedila majstoru koji je popravljo onaj stroj za hodanje šta mjeri rad srca. a čokolada je bila načeta jer prija je bila gladna. pa su se ispričavale majstoru al majstor ko majstor, slegnuo ramenima i odnio, bolje išta nego ništa.

i jao jao, opet teta na šolju, ugrize me mrav za p....molju.

netko mi je reko da studenti na medicinskom faksu nemaju adekvatnu opremu za studiranje, oću reći fakultet im nije omogućio leševe na kojima bi se mogli učiti. zvuči malo čudno, ali izgleda da je kriza i s leševima pa da vidimo šta se tu da napravit. sad ja opet s tom temom koju nitko ne voli. al pazi, student medicine stvarno ujutro dođe na nastavu i radi na mrtvom tijelu. navodno je to bio jednom neki deda koji se držal za jajca. on se pripremil, rekel je: može, nek se uče deca na meni al kad već moram bit gol...hm i eto, dosjetil se djedica.

i nekima je to fuj. ma daaaaj, neću da me režu, ma ne mogu si to uopće zamislit. meni je to baš okej, samo kaj ću im ja kad mi samo vade organe redom. ni to nemrem.

al razmišljala sam kako nisam još čitala u novinama a ni knjigama a bome ni film gledala, recimo...
žive dva brata, u vrtu im raste salata. jedan naučnik a drugi švelja. šta sad, muška švelja, šije čarape, voli eto baš čarape, štrample još više, i one duge gaće. sve mu je to milo. i šije...šije čak i duge gaće sa produžetkom za stopala al neće priznat da su to štrample jer štrample su za ženske, a ovo je ipak za muške. i živi jedan u sobi desno a drugi lijevo. i takvi su, jedan lijevak drugi dešnjak. pa im je i lakše ručati za stolom, jer sjede jedan do drugoga, rame uz rame. onda jedan jede lijevom a drugi desnom, oba vanjskom pa se ne laktare. simpatični su jel da? ma svašta vam oni tako...al nažalost jedan umre, ovaj šta šije, jer si probuši prst na mašinu iglom i nemre se ustat i iskrvari, tako nabrzaka. i dođe naučnik i plače jadan moj brat. o jadan moj brat. i proda ga medicinskom fakultetu. ja mislim da mu oni daju neke pare, jer naučnici vam, bar ovaj kojeg sam ja izmiislila, nemaju. pa ga je...eto... prodo a i naučnik je pa misli da je tako bolje.

i onda...sad ono šta mene zanima. sigurno postoje novinari, crkva ili neki ljudi, jer sve su to ljudi, koji će dići buku i galamu i reći...zločesti, besćutni, hladnokrvni naučnik prodao mrtvog brata. i čudim se da još nisu rekli, ili sam ja spavala. jesu rekli? i jel to nemoralno?

p.s. ma ja imam samo neku mrtvu bubu za prodat, nemam nikakav leš, al evo kad ste mi već htjeli pomoć sve ću vas prodat staroj babi za duvan

moj dečko je užasno najdosadniji na svijetu, jer...njemu je za dvajst dana rođendan a ja sam mu kupila poklon i šapnem ja njemu...jel da oćeš da ti dam poklon za rođendan i on kaže NE. a?

on je tako dosadan. jer sigurno su mu babe govorile stpljen spašen a ja sam mu govorila nemoj vjerovat babama one su ti lagale. slušaj da ti šapnem: jel da oćeš da ti tvoja cura da najbolji poklon za rođendan i on kaže NE.

i musila sam se cijelu noć. i moj pas me pito zašto ne spavam i kad sam mu ispričala više ni on nije mogao pa smo se musili zajedno. užasno sam sva musava jutros a nemam više sapuna za oprat.
i dosadni su mi ti rođendani, kad im ne kupiš ne valja kad im kupiš eto, opet ne valja. a pukne ti glava dok smisliš šta kupit i kad s puknutom glavom hodaš po dućanima i osramotiš se pred svim prodavaćicama, šta, to kao nije bitno.

pa ja ću izgorit dvajst dana. šta ako sam krivo kupila? šta ako je to nešto šta se kvari? a dobro nije na sreću. za dvajst dana to će biti staro a ne novo. a ja sam već umrla od znatiželje da vidim šta sam kupila, pa zašto nije oooooon :(

ludi provod kod čika doke

ovo prvi put da imam naslov.

ako mi sad ne povjerujete da volim ići u bolnicu e onda se više neću družit s vama. evo evo, izvolte se sad uvjerit.

prvo sam išla u bolnicu dubrava. sjetila sam se kako su bezobraznici skrivali od mene da imam pikule na plućima a onda sam se sjetila da nikad nisam vidjela nalaz u kojem piše išta o tome a zanimalo me jesu li i te ovisne o estrogenu. a mi kad smo vam bile male smo se kartale s bakom stalno i ona bi mješala i rekla jedan je vumrl od mešanja a jedan bu od mojih pitanja. i išla sam prvo na kirurgiju...da da, mi se vas sjećamo ali vaše nalaze nemamo odite u arhiv po povijest bolesti tamo je sve. pa sam išla u arhiv. a arhiv je bio zaključan. pa je teta čistačica rekla nek idem dole stričeku koji radi malo na uruđbenom malo u arhivu a striček je reko napiši mi na papir šta hoćeš nemrem ti sam tak dat. ja sam napisala ko da pišem zadaćnicu na a4 a on je lupio štambilj i dao mi. fuj prostača. onda smo išli na neurologiju i doktorica je dugo listala listala i govorila, ali tu nema tvog nalaza pluća i onda je opet došla čistačica i rekla...ma njoj treba phd nalaz, nek ide v podrum na patologiju tam bu joj dali.onda sam išla u podrum na patologiju.

dobar dan, ja bih svoj phd nalaz. vi ste mene operirali u listopadu 2010. a mog nalaza nema ni u jednoj povijesti bolesti.
ma čekajte, jeste li vi student sinko ili pacijent.
ma ja sam pacijent i samo oću svoj phd nalaz, jel možete provjerit u kompjuter jel on ikad napravljen?
sinko, mi vaša pluća čuvamo i sad i kad vi umrete. ništa ti ne brini.

super. jel da je to super? isuskrajšt. i opak vam je to neki doktor, svima se tam gaće tresle od njega a ja mu se nešto dopala pa mi reko ajte vi samnom, baš mi se sviđate tako veseli a bolesni, pa kako ste vi tako bolesni sinko, ma ajde da mi odmah vidimo ta vaša pluća i zamislite, on meni na mikroskop pokazo pa na kompjuter i sve pokazo, ma i svoje naočare mi skoro dao reko da bi mi i udvaro da je mlađi pa mi onda o partizanima počeo pričat, kakve to sad ima veze mislila ja, onda mi je pokazao projekt svoje garaže pa me napokon pustio kući.aj dobro, al taj predmet bih položila.

drugo sam išla u petrovu bolnicu. sestra na šalteru mi nije htjela odat tajnu velike moći, gdje je kabinet čarobnjaka iz oza. onda sam joj zaprijetila sa par metastaza pa me odvela. pokucala sam na vrata, provirila, predstavila se a ozo misteriozo u svom kabinetu punom dima je čikao sa svojim frendom i rekao da pričekam. i dok čekala vrata se otvorila i čuo se dubok glas kako viče na telefon: ma reci mu da šta se nije ranije javio onda ako je tako hitno, nabijem na kurac njega i njegovog muža. eek? i ruka zatvorila vrata. eek? ti čarobnjaci uvijek opaki. i onda frend ošo a ja došo. pročito pet/ct, malo bla, na kojoj si kemo, zašto nisi do sad izvadila te jajnike i zašto si na usranom zoladexu i di ti je nalaz od baselge, OĆU PAPIRE OD BASELGE...dobro dobro dobit ćete...ajde sestri, seeeestro zapiši malu u utorak...i odo ja sestri i piše sestri a čiko doko nabacio hod i namigava on meni, samo mu fali cigara u ustima, pištolji kaubojke i ode on..ode?di ode? kaže sestra a ode....ali, ja ništa ne znam, ni kada me operira ni kako ni s čim, da li da dođem u spavačici ili piđami, da ponesem sa sobom medu ili zeku, oblizeku...mrkvicu, šargarepu ili repu...ništa pod milim bogom vam ja ne znam samo da u utorak idem u lunapark.

iskreno, danas mi nije svejedno i danas mi se ne sviđa ova igra. reći će mi sad, dijete moje nije to igra to je život. e pa nije, jer mala iva je bila život a ima onih koji ne vole život, drogiraju život, mrze život, truju ga, odbacuju, troše i tek tolko, imaju. i podmukla je to bolešćuga, pravi rulet, i nadaš se da se kuglica neće zaustavit na crnom polju jer znaš da onda odlaziš i da je igra gotova.

i ljuta sam, svaki put sam ljuta. jer samo odlaze i ne mogu ništa a najrađe bi ih istukla jer su otišli...ma istukla bi ih da se probude jer su preduboko zaspali...ma istukla bih nepravdu i istukla bih sve greške i sve što je krivo. i tako sam ljuta kad nema mogućnosti izbora, kad je tužno i bezobrazno. tako sam ljuta kad je nezasluženo.

i kuglica se vrti i dok se vrti dobro je, pa stane...pa dobiješ nalaze, nalazi pokažu crveno polje, dobro je još ima nade, pa ju vrtiš dalje, igraš, guraš, ulažeš žetone, dobivaš gubiš al na crno ne stavljaš i nadaš se, nadaš se da ćeš imat sreće.

upoznala sam mačku. bolesnu mačku. ja mislim da ona ne zna da je bolesna jer je totalno kul, niš je ne boli i baš je normalna mačka. al ta mačka ima aids. i ta mačka gleda u križ. ti bokca. što sam zazujala. najsimpatičnija mačka koju sam upoznala. ušla sam u dnevni boravak a ona je ko fina gospođa sjedila na kauču, uspravna, finog držanja. mislim da mi je čak rekla dobra večer. ja sam samo zujala....i pitala, jel ova mačka stvarno gleda u križ?

i onda smo sjeli. i to su bili poznanici i došla sam po uslugu i nisam znala razgovarat jer maca je sjedila i gledala. i ja sam ju htjela nešto pitat. i izgledala je kao da nosi pepeljarke, ali ne nosi. i pitala sam onda njih. rekli su da hoda ravno, da dobro vidi, da ne zna čitat, al gleda televiziju, voli i crtiće i ljubiće i mjuzikle jedino kad su akcijski i kad švarceneger puca bam bam onda maca skoči na televizor, zijevne i ide spavat. a kako liječenje, pitala sam još? ah...rekli su, hiv je pozitivna, ima sidu al živi normalno ko svaka druga mačka, pozitivnog je duha, jaka, bori se, ne predaje.maca heroj. ma, takvu macu ja još vidla nisam.

svi znate ko je vladimir šeks. al ne znate ko je domagoj šeks. to je njegov sin.bio. moj najbolji prijatelj.bio.kakav tata takav sin nije bio. njemu bi danas rođendan bio al on danas ko da nije bio. tako vam je to.

mali šeki. bio je najinteligentniji dečko u razredu. bio je najduhovitji dečko u razredu. radio je najveće spačke u razredu a ja sam se najviše smijala njemu u razredu i jednom sam pala s ruksakom na leđa od smijeha a onda se on smijao i reko mi da sam kornjača.

ma mali prgavac je bio. ružan ko štakor mali ali tolko simpatičan da bi ga za kućnog ljubimca ispod jastuka ima. plesao balet pred školskom pločom dok profesor ne gleda a kad gleda ništa. lijepio post it-e s prostim porukama profesoricama po suknjama. gađao kredama one jadnike koji odgovaraju. pisao šalabahtere s odgovorima na pitanja pod testovima i slao nam okolo. pjevao pod satom. imao duge prljave nokte pa njima pikao po vratu cure. cure vrištale od užasa, druge od smijeha.

mali prasac je bio taj šeks a dobar ko sam vrag. visili smo kod njega doma i bojali se da nam tata ne uđe u sobu a kad bi ušo nastao bi muk i bili bismo jako ozbiljni i u strahu od nečeg ozbiljnog, pitaj boga boli me noga čega al bilo nas je strah. bilo je to pankersko doba i mi smo se borili protiv toga ozbiljnog, mi smo željeli anarhiju, slobodu, punk.bili smo ekipa, svirali po bendovima, izlazili, pisali fanzine, stvarali scenu, volontirali, borili se za bolji svijet, vjerovali.bili smo jaki, najjači, bili smo zauvijek mi.šekija su svi znali i svi voljeli. nikome nije smetalo što je sin političara, jedino je njemu smetalo. mali šeki je bio sve kontra od onog što je politika a znao je o njoj sve.

i onda je otišao. prvo u drugu državu. pa na drugi kontinent. pa na drugi planet.i pa pa. dragi moj šeki.

zašto su ti svi pjevači i pjevačice tolke plačkalice? i zašto se patnja uvijek više cijeni od dobrog, zdravog i pozitivnog duha. pa dovoljno je što su ljudi nesretni onda još upale radio i ovaj tamo pjevač laže da je umro zbog neke ljubavi a nije umro jer upravo pjeva.sad sam ja ka nemaštovita. i uvijek pate, jesu li ti pjevači ikad sretni? zašto nikad ne pjeva kak si je našo baš najveću frajericu i tak se zaljubio da jedva pjeva i onda počne kukurikat u mikrofon i pokaže šta će joj otplesat kad dođe doma i otpjeva pjesmu koju joj je smislio, ono pjesmu u pjesmi.
ja razumijem da oni žele podijelit svoju bol sa cijelim svijetom al ja mislim da oni lažu. dobro ne uvijek al osamdeset posto da. oni onda misle da sam ja kobila. a možda i jesam. a ak jesam onda imam i ja pjesmu



i vratit ću se sad na onog zdravog, pozitivnog. taj će uvijek smetat, uvijek će imat nešto protiv njega. il će bit djetinjast, il će ga kuhinjskom krpom mlatnut i reć, ma lako njemu. neće ga shvaćat ni ozbiljno. bit će i nevidljiv. da, takvi ljudi su često neutralni, ko da i ne vrijede, jer nisu obilježeni, za njih se ne pušta suza i ne koriste riječi brige.

eh i još skužila, kakav cucak takav sudbinski mučak.ma kakav gazda takav pas.moj pas nema jajca pa ne bum ni ja.i onda bumo šetali i rekli dajte nam jednu kunu striček, imate kaj sitnog mi smo vam bez jajci.

ma niš zanimljivo.brijem na jajnike.kažu da to ide ovak. ležim prvo četiri dana u bolnici i niš ne jedem da mi se isprazne crijeva. kaj to nije fuj? ja crijeva zamišljam ko neke kobasice. a kobasice su obično u onom nekom tanoj prozirnoj foliji. znači ako mi skroz isprazne crijeva ostat će mi ta tanka ovojnica u guzici.kaj to nije fuj? i onda opet neću moć hodat. aj dobro kao smršat ću al samo u guzici. e i onda će me napunit zrakom. kako će me napunit zrakom, jel s onom pumpom za pumpat luftiće? ajme majko. oću li onda morat začepit nos i uši? i šta onda kad budem puna zraka? šta ako odletim? ja ne bih da me zavežu za krevet, a ni na kvaku, ne bih ni na špagu. kaj to nije fuj? i kako će me onda operirat a ja puna zraka? mislim, sve je to laporaskopski, oni te jajnike samo isišu a i to mi je fuj. kako to sad isišu? jel doktor mjeseca dobije slamku pa siše? meni je to sve fuj.

ima sigurno neka mudra...život šta ne odnese donese ili tako nešto. ja sam počela učit španjolski.sama. oooo, un fatal.perdona me? ne nemre tak ić mudra. možda...sve ima svoje zašto i zato ili..tugu odnese, radost donese. to su ona pitanja u milijunašu do tisuću koja nikad ne znam. non preokupa kaže španjolac pa se okupa.

smiješan mi je jezik i kad smo sjedile tamo na večeri, u barceloni i naručivale, konobarica je samo ponavljala perfecto...mmm perfecto, čak i sama zelena salata je bila perfecto. i boca obične vode isto. onda sam se i ja svim gostima u restoranu počela smješkati i govoriti perfecto. konobarica perfecto.hrana perfecto. nož, vilica perfecto. zrak perfecto. mi iz kroatia perfecto. mi bolesne perfecto al vi nas izliječit, si si perfecto.

i hodam po kući.muj bjen tambjen...uno dos tres kvatro činko sjes...me gusa sa šlagom...tengo hambre, ham ham amrrrre i pohvatala sam toga al pol ne znam kaj znači i ne razumijem samu sebe a ne razumiju me ni drugi a ionako me ne razumiju jer ja vam ne znam reći l. i onda uvijek ...jel imaš ti ba*kon?...koga?bankon?...neeee, ba*kon....šta ti je to?bamvon....b a l kao lopta kon jebote. i čudni su ti jezici, ima ih svih vrsta i podvrsta a onda još vrsta od podvrsta i ja bih izmišljala nekih svojih vrsta i izmišljam jer nekad ionako nije bitno jel me netko razumije ili ne, i čuje ili ne, a malo tko i sluša.bar onda da je milozvučno, melodično i uhu ne mučno a po kući, kućna haljina pa kućno.

prekinula prijateljica s dečkom pa se našle na kavi. došla je s novom frizurom. eto istina je, stvarno idu frizeru kad prekinu...ne pitajte mene, ja ne ženski, ja srednji.
dobio je dečko otkaz pa se našli u gradu.došao je na biciklu. gledam ga, frizura mu dobra, i manikura, nije ni gladan ni žedan a poslu sav predan. i smislim se. premjestit ćemo stan. onako ko puž. ma je opet taj puž. puževi u svim oblicima. čak kad sjednem u restoran gledam jel ih ima na karti i kažem konobaru donesite mi sve puževe iz lonca. rižoto od puževa. puževi nakon kiše. puževa kućica. puž muž vadi roge van da ti kuću ne prodam. e da kuću. znači premjestimo kuću.

i probudila sam se da sve ispremjestimo.izvadila sam van sve i frižider i zahod i kauč i šalice, tanjure, mlijeko i krevet i dobro sve, valjda ne bude policija došla, i sve ću unijet i bit će novo, novi život, vrli novi svijet. jer što je bitno, bitne su promjene. meni, a tebi? ja ne znam. da probam.

primjetila sam da ljudi...oprostite mi...imaju jednu rutinu u kojoj žive. ta rutina zna trajat neprekidno godinama pa čak desetljećima. primjetila sam...oprostite mi...da su ljudi nesretni u tim rutinama. primjetila sam da sam užasno dosadna i prigovaram svojim družicama kad su u rutinama. primjetila sam da sam ovisnica o promjenama. primjetila sam da se ljudi boje promjena. primjetila sam da ljudi ne vole promjene. a primjetila sam da ja ne mogu to nikako razumjeti i naći odgovor tome, a baš zato što sam primjetila da su bez promjena nezadovoljni. ti bokca što sam primjetljiva. i onda ja pjevam.. promjene promjene promjene a oni mi vrte očima i ramenima.. kaj je? jesu i danas promjene, promjene, promjene? onda im ja vrtim super moćima i promjenim ih u traktor.