aha, curka od 29 godina.
bolesna sam ko sam vrag...aabuuuu 2008.
četiri tumora na dojci
tri operacije
kemoterapija, AC, ona crvena,bljuv 2009.
metastaze na kralježnici
metastaze na plućima
puknuće šestog prsnog kralješka
operacija kralježnice
operacija pluća
epileptični napadaji
zračenje
kemoterapija pakitaxol
tri mjeseca u krevetu
atrofirali svi mišići
učim ponovo hodati
ugrađen centralni venski kateter, fuj 2010.
metastaze na jetri
kemoterapija xeloda
moj radni odnosi bili su povezani sa zahodima. na prvom poslu, bilo je to u zavodu za arhitekturu, imali smo jedan zajednički ključ, nas dvadeset žena na jedan wc, pa su svi znali kad sam tamo. to me izluđivalo. pogotovo jer sam tek bila početnica. pripravnica, sirova još, s kikama u dokoljenkama i tri prišta na čelu. bilo me tad sram pokakati se.
nakon tri mjeseca promjenila sam posao. zaposlila se u firmi koju su vodili muž i žena, a za njih je radila njegova sestra, moja poznanica pa eto i ja. nas pet u četrdeset kvadrata i jedan zahod. u tom zahodu sam nalazila jedno govno. to govno je bilo poveće govno, ma tako veliko da nije moglo proći kroz odvod a njegov vlasnik je bio moj šef. i situacije s govnom su se ponavljale i ponavljale, svaki drugi, pa treći, drugi treći dan. znojila sam se, sanjala, razmišljala, gadila, moj život se počeo vrtit oko šefovog govna. istekao mi je ugovor nakon tri mjeseca i ja sam pobjegla. trčala sam, trčala dalje od šefa, govna, zahoda i tog dijela grada.
dotrčala do nove firme. u novoj firmi su zaposlili mene i još jednog. prvi dan posla, prvi posjet zahodu, katastrofa. zahod je smrdio i bio zasran. u firmi je radila i moja prijateljica. primila sam ju za ruku i odvela....jel vidiš?mene to proganja, prooooganja. ponavljalo se iz dana u dan. počeli su primjećivat i drugi. primjetila je i tajnica. rekla mi je....ovo se nije događalo dok niste u firmu došli vas dvoje. znači ili ste vi ili on. bilo mi je zlo. poslala je mail svim zaposlenicima neka peru zahod za sobom i da četka ima svoju funkciju. čistačica je prala on je srao. svi smo znali da je on. smrdljivi, prljavi orangutan. i onda jedan dan bacila sam flomaster na pod, lupila nogom o pod, zamahnula kosom i stala pred njega....molim te operi zahod za sobom...on me u čudu pogledao i rekao...jesem...rekla sam...e pa nisi...i ošla.
rekli su mi...naučit ćeš živit sa boli. ja sam viknula jaooo al rekla nema šanse. tad me bolilo najviše na svijetu. bolilo je ko da zabijaju čavle u kičmu, pile žile, glođu živce, buše kosti. bolilo je ko sam vrag. vikala sam...au mijau, jao kravo, iš miš, ija ja, joj konjiću moj, iha ha ha ha. pila sam tabletu ujutro, tabletu navečer. izvoli, jao još boli. tabletu za ručak u želucu mi mučak.onda sam dobila morfij. ni to nije pomagalo. bolilo je ko tri vraga i sotona.
nakon operacije jajnika nije bolilo. oćete tablete protiv bolova? neću! glava ti u smeću, bacim je u vreću u turskom poduzeću. čudili se oni, čudila se ja, čudio se jajnik, pa i dva, bolilo mene ništa nije.
prolazili su dani, prolazili su sati, pa dani sati a onda i tjedni. prošli su i auto i tramvaj i poštar, prošla je i bol.
jel vas boli? ne! ništa? ne. leđa? ne. stvarno?ne. a malo? ne. priznaj? ne. kad je promjena vremena? ne. dobro, aj kući.
prolazili su tjedni, vlakovi i kiše, moje boli nije bilo više. i onda sam izašla van. išla sam plesati. plesala sam tamo, plesala sam vamo. plesala sam njima, pa i vama. brzo i sporo, jako najjače sve bile su meni mokre gaće. idućeg dana pustila sam suzu jer nisam znala za svoju guzu. bolilo je jako, opet najjače, plakala sam ja kao malo mače.
rekli su mi...nikad nećeš naučit. vikala sam, krikala. išijas me zarobio. noge su bolile, nisu me volile. nisam mogla ništa. sve mi se vratilo...cijela godina unatrag, bolnice, operacije, noći kad nisam mogla iz kreveta poći, pa suze, smijehovi, fore, sve bolesničke odore. u krevetu kod kuće, ležala sam u boli, sjećala se pustolovine slane ko od soli.
pa ovaj vikend. vozila sam amo pa tamo pa amo, parkirala, turirala, po trubi svirala. i jučer sam ustala od boli posustala. leđni mišići upaljeni ko sirene boli me boli kad ruka krene. i opet sam ležala u krevetu. i pitala se: jel to to? život sa boli...upališ auto, opereš mašinu, pospremiš ormar oguliš mandarinu...bol je tu. upališ kompjuter, tv ili skuter...sve u društvu jesam. nisam sama, tu je i galama.
bila sam jučer na španjolskom. idem i dalje i najgora sam. kad sam najgora odustanem. sad neću jer nitko ne zna. ma ne znaju ni one.
ništa se nije promjenilo.escupir-pljunuti, tocar-pipati, acabar-svršiti, cagar-srati...nakon sata odem uvijek jezik prati.
profesora je jučer bila posebno uzbuđena jer je imala nastup nakon sata. pjevala je na večerima na kojima se pjevalo na španjolskom. uzela je litru pive, kriglu, uvalila nam tekst svoje pijesme i mi smo prevodile. opet je bilo prosto al mi bile majstorice...penejo-stidna dlaka, garca-seronja,cheto-snob, olor-smrad...profesora se šminkala za grad. crvena usta, minđe i maja, kad ju vidi poludit će raja.
i onda bi mi čitale taj tekst, slovkale ko prvašice a profesora bi svako malo zapjevala i otplesala koreografiju. profesora ima velike cice pa bi mahale lijevo desno. gledala sam....di sam gledala? tekst, profesora, pivo....pred očima mi bilo sivo, sve sam čitala krivo.hrvatski, španjolski, kineski... profesora je skakala muuui bien.otpila gutljaj, našminkala usta, mahnula cicom, opalila desnicom, napisala na ploču, povukla koču, prevela a onda nam pustila pjesmu i podivljala ko senjska bura...ne ko divlja svinja u grču ili nagužena lija u prču.
profesora, najbolja profesora....pjevala i plesala je ovako
bio je praznik, sad zadnji ovaj. morala sam nestat iz kuće, jer spremao se za ispit, dečko moj ovaj. auto, prijateljica, dve litre iscijedila soka, japanke, ručnik, hola hola pokaži mi cice idemo u toplice.
kupim je u 11 sati u novom autu. govori...a stvarnooo voliš promjene. mignem, stisnem gas, kažem: mala veži se, krećemo svaki čas. dva sata vožnje do svetog martina. dobre smo, nismo se pogubile do tamo ali tamo...ulazimo u wellness, biramo: saunu, bazen, jacuzzi u termalnoj vodi. šalju nas gore pa nek se vratimo dole. gore gospođa baca metlu i šprinta na blagajnu. pravim se da ju nisam skužila. platimo i krenemo. gore ne daju da se presvučemo dole, mi inzistiramo. presvučemo se u sekundi, nestrpljive, znatiželjne, uzbuđene, dobijemo sve upute, plahtu, pa skužimo da smo krivo, vratimo se u garderobu, ostavimo japanke, ručnik i badić i gole s plahtom uđemo u saunu. prvi put u sauni, finskoj, ko da smo ušle među oblake rukama ispred sebe kroz paru tražimo nešto sigurno za oslonac i deremo se...eeeee jel ti viiiiidiš ištaaaa?....aaaaa peeeku me očiii.. kad odjednom do nas dopre vrlo smiren glas...cure, brzo ćete se naviknut, mora da vam je ovo prvi put. skužimo golu ženu s lijeva, prekrasnih proporcija, s jednom podignutom skvrčenom nogom kako nas gleda dobrnamjerno s polusmješkom pa se smirimo i sjednemo. žena gola, nas dve u plahti. počnem pucat, pomalo, malo, malo...mojoj prijateljici je vruće al ne skida plahtu, samo uzdiše...joj kak je vruće...ja sam gotova, plačem od smijeha, cijućem, tučem se, ranjavam...žena me smireno promatra i pita da li mi treba pomoć...prijateljici je vruće.plahta je tu.mijenja poze i boje. ja grimase i oblike.sauna odzvanja mojim urlicima. žena je gotova i napušta nas. prijateljica je luda, hvata ju panika i govori da ne može, ne može...izletavamo van.
soba za odmor. dva para i žena. smješka nam se i pita...jeste izdržale...mi kimamo i ko dve upaljene kornjače odpuzimo do zahoda. umijemo se i na ležaljke. soba se isprazni a mi navalimo na vodu i jabuke. idući je jacuzzi u termalnoj vodi. prostorija je sva u romantičnom ugođaju sa svijećama. skužimo da je to za parove. jebat ga, uskači stara nemaš sad drugog para.izmasiram si guzicu, leđa, vrat, noge. nemrem potrbuške jer me boli kičma pa sjedim. prijateljicu ne boli pa se koprca. nakon trideset minuta sistem se gasi i idemo opet u saunu. same smo. okrećem pješćani sat i kažem da ću probat izdržat deset minuta. prijateljica se slaže. uspijevamo. čaj, jabuke, odlazimo na bazen.
na bazenu ima možda desetak ljudi. čekaju nas bazen za djecu, veliki, jedan s termalnom vodu i četiri jacuzzia.nije loše. bacamo se na posao. sve redom. plivam leđno jer jedino tako mi je dozvoljeno. glavni bazen ima neke vodoskoke na dva mjesta. luda atrakcija za odrasle. prijateljica se sakrije iza jednoga i sva je sretna. pustim budaletinu nek se veseli. plivam jen dva jen dva otići će mi bolest sva, jen dva jen dva tri bit će sretni svi. bazen s termalnom vodom vodi iz unutrašnjeg prostora van. skužimo tajni vodeni put i nađemo se u toploj vodi ispod jesenske šume na jesenskom suncu, pogledamo se, dignemo obrve i bacimo na leđa.
dan mrtvih je a mi ko dva živa mrtvaca ležimo u raju, nosi nas termalna voda, farba jesenska šuma, masiraju prdeži iz cijevi a sunce govori baj baj kasno je ide spavat moj sjaj. plutamo ko dva lopoča i smijemo se...bezbožnice jedna, kako te nije sram tako uživat.
spustio se mrak. vozim za zagreb. prijateljica se sluzava i rastopljena preljeva po sicevima mog novog auta...fuj, žlundro!...šuti i vozi, stradat ćemo!
stižemo, preopuštena sam, dočekujem budna zoru...wellness mi otvorio svaku poru.
poslala mi prijateljica iz osnovne ono šta sam joj pisala jednom davno u leksikon. osim krive godine rođenja to sam stvarno ja. i čitam onda i rugam se samoj sebi. a budaleeee mislim si ja. pa se sjetim, budalo, pa to si ti.
bliži se godina dana da živim na pantovčaku pa sam razmišljala... šta to ima u tom brdu, što nema vrbu mrdu, što ljude toliko ostavlja bez daha. već mi se počelo događat da mi je neugodno govorit gdje živim jer sam primjetila da je to brdo statusni simbol. jedino moj tata kaže....ma odurno, ne bi me niko mogo naterat da se popnem tam gore, kaj god. najlepše je živit u gradu, sve ti je pod nosom.
ja nisam birala, brdo je izabralo mene. i zaista ima nešto u tom brdu...a rudnik zlata nije. evo na primjer:
poštar koji zaboravi donijeti račun pa nam isključe internet. divlje životinje kao što su vjeverice, ježevi, divlje mačke...reko i tigar doć.svrake koje bacaju orahe sa stupova, jedna me skoro u glavu...svraka. siromašni što svakotjedno zvone zbog praznih boca. građevinski radovi tijekom cijele godine.
predsjednika nisam vidjela. ili ima super moći pa se nevidljiv pošulja do posla ili su ispod brda tajni hodnici. stražarila sam, čuvala, pazlila, ulicom gore dole gazila...vidila njega nijesam ali cestu punu smeđih pahuljica jesam jer.. pantovčak je jedna od najposranijih ulica u gradu. bar na dijelu na kojem živim. ima puno pasoljubaca koji dobivaju puno ljubaca, puno papaju pa i kakaju. ma tu kod nas vam je ko smeđi božić.al prvi dobijemo poklone jer smo najbliža stanica djedu mrazu.
dobro mi je što sam gore pa vidim šta se dešava dole. nekad kad prevelika gužva ja vam se uopće ne spuštam u grad.
tu gore se ne bojim poplava ni potresa. kupila barku i čekam. pa kad grad poplavi ću na krstarenje.
najveću čar daje mi svakako vožnja autobusom s britanskog trga. neke ljude to umara al mene vam opušta. ah, osjećaj zajednice. pa kad baba babi ispriča recept, istrača unuka, zeta, muža, muži se prime politike, snaje djece...pročitam preko ramena novine ili se prošvercam za kartu. to su sitne radosti u kojima nema gadosti.
izađem ujutro na terasu i vidim zeleno drvo, pauka i čujem ptice u zraku. onda se obučem, izađem iz kuće i stanem u govno.
