moj radni odnosi bili su povezani sa zahodima. na prvom poslu, bilo je to u zavodu za arhitekturu, imali smo jedan zajednički ključ, nas dvadeset žena na jedan wc, pa su svi znali kad sam tamo. to me izluđivalo. pogotovo jer sam tek bila početnica. pripravnica, sirova još, s kikama u dokoljenkama i tri prišta na čelu. bilo me tad sram pokakati se.
nakon tri mjeseca promjenila sam posao. zaposlila se u firmi koju su vodili muž i žena, a za njih je radila njegova sestra, moja poznanica pa eto i ja. nas pet u četrdeset kvadrata i jedan zahod. u tom zahodu sam nalazila jedno govno. to govno je bilo poveće govno, ma tako veliko da nije moglo proći kroz odvod a njegov vlasnik je bio moj šef. i situacije s govnom su se ponavljale i ponavljale, svaki drugi, pa treći, drugi treći dan. znojila sam se, sanjala, razmišljala, gadila, moj život se počeo vrtit oko šefovog govna. istekao mi je ugovor nakon tri mjeseca i ja sam pobjegla. trčala sam, trčala dalje od šefa, govna, zahoda i tog dijela grada.
dotrčala do nove firme. u novoj firmi su zaposlili mene i još jednog. prvi dan posla, prvi posjet zahodu, katastrofa. zahod je smrdio i bio zasran. u firmi je radila i moja prijateljica. primila sam ju za ruku i odvela....jel vidiš?mene to proganja, prooooganja. ponavljalo se iz dana u dan. počeli su primjećivat i drugi. primjetila je i tajnica. rekla mi je....ovo se nije događalo dok niste u firmu došli vas dvoje. znači ili ste vi ili on. bilo mi je zlo. poslala je mail svim zaposlenicima neka peru zahod za sobom i da četka ima svoju funkciju. čistačica je prala on je srao. svi smo znali da je on. smrdljivi, prljavi orangutan. i onda jedan dan bacila sam flomaster na pod, lupila nogom o pod, zamahnula kosom i stala pred njega....molim te operi zahod za sobom...on me u čudu pogledao i rekao...jesem...rekla sam...e pa nisi...i ošla.
Post je objavljen 16.11.2010. u 09:43 sati.