ima sigurno neka mudra...život šta ne odnese donese ili tako nešto. ja sam počela učit španjolski.sama. oooo, un fatal.perdona me? ne nemre tak ić mudra. možda...sve ima svoje zašto i zato ili..tugu odnese, radost donese. to su ona pitanja u milijunašu do tisuću koja nikad ne znam. non preokupa kaže španjolac pa se okupa.
smiješan mi je jezik i kad smo sjedile tamo na večeri, u barceloni i naručivale, konobarica je samo ponavljala perfecto...mmm perfecto, čak i sama zelena salata je bila perfecto. i boca obične vode isto. onda sam se i ja svim gostima u restoranu počela smješkati i govoriti perfecto. konobarica perfecto.hrana perfecto. nož, vilica perfecto. zrak perfecto. mi iz kroatia perfecto. mi bolesne perfecto al vi nas izliječit, si si perfecto.
i hodam po kući.muj bjen tambjen...uno dos tres kvatro činko sjes...me gusa sa šlagom...tengo hambre, ham ham amrrrre i pohvatala sam toga al pol ne znam kaj znači i ne razumijem samu sebe a ne razumiju me ni drugi a ionako me ne razumiju jer ja vam ne znam reći l. i onda uvijek ...jel imaš ti ba*kon?...koga?bankon?...neeee, ba*kon....šta ti je to?bamvon....b a l kao lopta kon jebote. i čudni su ti jezici, ima ih svih vrsta i podvrsta a onda još vrsta od podvrsta i ja bih izmišljala nekih svojih vrsta i izmišljam jer nekad ionako nije bitno jel me netko razumije ili ne, i čuje ili ne, a malo tko i sluša.bar onda da je milozvučno, melodično i uhu ne mučno a po kući, kućna haljina pa kućno.
Post je objavljen 02.05.2010. u 21:43 sati.