lutka iz izloga

ovako...sjedim u krevetu u petrovoj bolnici s laptopom u krilu, jedan mrav hoda preko laptopa a drugi preko posteljine. ma majke mi. teta pokraj mene ide sutra na operaciju pa je na čišćenju crijeva. zabunom je odmah mrknila tri tablete pa je sva u problemu.trči jadna amo vamo s tim wc papirom i viče a ja samo gledam oće stić ovaj put il ne.
a da, ja sam tu od osam ujutro. odmah su me gledali ko svjetsko čudo kako sam to došla sama? sama? pa di su ti mama i tata? ko siroče ili pseto. pa sam udahnula zrak da mi se napušu pluća i izgledam veća i rekla da sama, ja sve sama, salama iz reklama, pa šta. i onda sam čekala i pitala i čekala i pitala i pitala i napokon sam saznala da je operacija preksutra.došla je neka teta po ovu moju kenjatoricu da ju odvede na frizuru pa mi je tako usput rekla da ću ja sutra na frizuru. gnjusno? onda su gospođe veselo pričale o frizuri, frizuri pičkulinke da, pa sam se navirila da vidim jel morti kakav katalog frizura prelistavaju. gnjusno da.

a jučer mi je mama napravila sendviće i stavila sam šiltericu i ruksak i išla na ekskurziju. od doktora do doktora, pretrage do pretrage. i zadnje sam bila kod frendice doktorice koja me spasila jer nemoguće mi je bilo napravit u jedan dan sve te predoperativne pretrage kako su zamislili tote. i donjela sam joj čokoladu najveću na svijetu a ne otoku mljetu. i onda je njezina mama tu čokoladu proslijedila majstoru koji je popravljo onaj stroj za hodanje šta mjeri rad srca. a čokolada je bila načeta jer prija je bila gladna. pa su se ispričavale majstoru al majstor ko majstor, slegnuo ramenima i odnio, bolje išta nego ništa.

i jao jao, opet teta na šolju, ugrize me mrav za p....molju.