Hava nargila, 2009

Ne znam kako sam završio tamo, ali ponekad sam znao završiti u tom baru, nazovimo ga Limbastično-Laubistični Hipster; tu se skupljala pretenciozna intelektualna bagra koja ni o čemu nije imala pojma.
Sjećam se da sam sjedio za stolom sa Bubijem, Jelenom i Hernandezom.
Bubi je bio moj susjed iz podstanarskih dana u Dubravi. Bubnjar i ljiga, uvijek bez para, uvijek spreman da se ogrebe za bilo što: piće, pljugu, vožnju, sendvič... Pomogao sam mu par puta. I sada sam ga častio.
Pitao me za moju bivšu. Rekao sam mu da ne znam što je sa njom.
„Si čul za Konjsku grivu?“
„Ne“ – rekao sam.
„To sam ja“, pohvalio se.
„Konjska griva?“
„Aha, jedan sam od najčitanijih blogera.“
Svijet blogera doživljavao je tada svoje zlatno doba, a ja sam bio miljama udaljen od njega.
„Pa to je krasno, Bubi!“
„Je. I znaš kaj? Javio mi se K.L. urednik iz Šuškave hartije. Objavit će mi knjigu!“
„Objavit će ti knjigu?“
„ Da-da, zamisli.“
„O čemu pišeš?“
„Pa o svom životu, naravno!“
„Ah, pa da, naravno.“

Jelena je bila osamnaestogodišnjakinja.
„Ja sam Jelena iz Zaprešića“, predstavila se čudnim naglaskom.
Bila je astenična crnka, izduženog konjskog lica. Lijepa na svoj način.
„Oduvijek sam željela postati plesačica, ali mi je doktor rekao: sorry mala, zaboravi, imaš slabo srce.“
„Jebiga” rekoh “svi imamo neki feler. Evo, ja na primjer… “
Zastao sam u pokušaju da se sjetim svog felera.
„… ja sam zapravo pretjerano osjetljiv“, šapnuo sam joj na uho „ ali o tome nikom ni riječi.“
Blago se osmjehnula.
Hernandez je bio prekrasan dečko, neki španjolsko-balkanski miks. Za par godina, kada dobije malo iskustva i patine, mogao bi stasati u pravog mister lovera.
„Vrlo ste lijep par“, rekao sam im.
„Hernandez je homić“, odvratila je Jelena “to jest misli da je. Nije do kraja siguran u to.“
Odigao sam obrvu i uputio mu začuđen pogled.
Zasramio se i pognuo glavu. Pomislio sam: eto ga, jebeš svijet.
„Nije to niš strašno“, rekao je Bubi aka Konjska griva „probaj pa buš znal. Evo, i ja sam popljugal Romeu tak da vidim kak je to. Nije mi se svidjelo i tak, sada znam da nisam peder...“
„Hoćeš li i to staviti u knjigu“, pitao sam ga.
„He-he…“, glupo se zacerekao.
Okrenuo sam još jednu rundu.
U blizini je započinjao rock koncert. Htjeli smo poći, ali samo je Bubi imao kartu, po svoj prilici užicanu.
„Sviđaju ti se moji rukavi?“, upitala me Jelena.
Bili su to crni, mrežasti rukavi.
„Aha. Cool. “
„Sama sam ih napravila.“
„Zar?“
“Od postave za trenirku.”
“Sjajno!”
„I ofarbala.“
Ufatila me neka tuga. Bila je to okretnost sirotinje, a sudeći po svemu i prognanice iz srednje Bosne. I to srce!
Čuo sam Bubija kako nagovara Hernandeza:
„Ono , popljugaš mi ga, pa buš znal, ne?“
No Hernandez još nije bio spreman da sazna te večer je li doista peder.
Dokrajčili smo piće i krenuli na koncert.
Bubi je ušao, a mi smo izvisili.
„Idemo na rave party“, rekla je Jelena.
„Spiskao sve nofce“, rekao sam „idem doma.“
„A ne, ideš sa nama“, rekla je i primila me ispod ruke.

***

Na ulazu u Pokahontas nisu me željeli pustiti bez tiketa.
Jelena i Hernandez skucali su lovu tek za dvije karte. Bilo je otužno gledati sav taj sitniš i zgužvane novčanice od po 10 kuna u njihovim rukama.
„ Idem ja“, rekoh, uvijek spreman na odustajanje.
„Ne“ rekla je odlučno „riješit ćemo to.“
Hvatao me alkohol, hvatao me umor. Sjeo sam na neku žardinjeru dok su oni unaokolo žicali lovu. Weird, pomislio sam.
Iz diskokluba je u kratkim rukavima izišla Suzy da se malo provjetri. Jelena i ona izgrliše se i izljubiše. Jelena mi zadigne rukav i lizne zapešće. Potom na liz prisloni Suzanino zapešće. Ništa mi nije bilo jasno. Kada je odmakla ruku imao sam preslikan žig.
„Genijalno!“
„Ajde upadaj“, reče Jelena.
Ostavio sam im jaknu i ušetao poput pobjednika.
Čuvarima koji me prije pet minuta nisu željeli pustiti nataknuo sam biljeg na nos.
„Dečki, unutra je jebeni party, a vi ovdje glumite gljive. Trebali bi se više zabavljati!“
Pričekao sam ekipu na garderobi. Jelena, Suzana i Hernandez odmah su se sjurili na plesni podij i nestali u masi vrućih tijela…
Prvi put bio sam na rave partiju. Ja, ljubitelj drugačije muzike, drugačijih stvari… A opet što ne?
Ovdje se nije čagalo da se zavede, ovdje se čagalo da se odlijepi. I to je bilo više nego ok.
Pokušao sam se ufurati. Zatvorio oči i prepustio se hipnotičkom ritmu i sintetičkim zvukovima. Želio sam da me ponesu, daleko, ali to nije išlo samo tako, trebala mi je kakva drogica, a ja je nisam imao. Miješao sam gumastim kukovima i smijao se samom sebi: retardirani Elvis na rave partyju.
Jebeš ga, trebam piće, pomislio sam.
Prostor je bio ogroman. Jedva sam pronašao šank. Svi su redom uzimali neka energetska pića u limenkama ili koktele intenzivnih boja iz kojih se pušilo. Nitko nije cugao pivo. Konobar je imao florescentnu zurkicu.
„Čuj stari, daš mi koje pivo, presušio sam.“
„Sorry“ rekao je.
Žicao sam, ali bili su tvrda srca, ti raveri!
Malo su, čini se, zazirali i od mog retro looka.
„Ja žedan… piti… piti… pivicu… piti…“ opetovano sam ponavljao u ritmu.
A onda je osvanu on – belo jazz odelo, roza šulja, naočalice na nosu – replika Karima Rashida, nadroksan do srži, u dobrom raspoloženju.
„Alo lepi, častiš me pivom?“
„Zašto bi to učinio“, upitao je pederskim glasom.
„Jer mi je sudbina teška.“
Nasmijao se i rekao konobaru „Daj mu pivo“.
„Fala Rashide“, rekao sam.
„'Oćeš mi ga popušiti“, pitao je.
„Ne bih danas.“
„Okej.“
Rashid je otišao u noć. Gucnuo sam pivo.
„Koji je ovo kurac“ pitao sam Florescentnog.
„Što ne valja?“
„Ovo je babina pišaka.“
„Nemam drugo.“
„Ubaci malo leda unutra.“
Ubacio je dvije kocke leda.
„Ne budi cicija Florescentni, stavi barem pet komada.“
Tutnuo je pet komada.
Pio sam razrijeđeno pivo i gledao u rasplesani organizam sa tisuću ruku.
U jednom trenutku na kratko su se upalila svijetla, u dnu prostorije zamijetio sam Jelenu. Nabrzaka sam popio piće i pošao do nje.
„Hej“, zagrlio sam ju.
„Hej!“
Zjenice su joj bile raširene i ukočene. Nešto je čvaknula.
„Pleši za mene“, rekao sam i nježno joj poljubio vrat.
„Važi“, rekla je.
Nastavila plesati na jednak način – za sebe - i kako sam već rekao to je bilo sasvim okej.
A onda se primila za čuku i srušila na pod.
Izašao sam van i nazvao prvu pomoć.
„Neka se djevojka srušila na rave partiju“, rekao sam „požurite.“
Pogledao sam na sat. Bilo je 00.25h. U visini se kočoperio pun mjesec. Jebo ga ja. Već neko vrijeme izazivao nelagodu.
U ušima mi je pištilo.
Zaputio sam se niz praznu ulicu.
Čudna je ova noć, jebeno čudna, pomislio sam.
Trebao sam nešto domaće, nešto što će mi vratiti stari osjećaj za feeling.
Zarašpao sam: „warm beer and cold women, I just don't fit in every joint I stumbled into tonight that's just how it's been…

muzika za ugođaj: jednoteistojednoteistojednoteistojednoteisto

muzika za ugođaj1: warm beer and cold women

Picasso susreće Meštrovića na francuskoj rivijeri, 2012, pigmet za nijansiranje notranjih zidnih barv; 30x40cm,

Dva druga

Picasso susreće Meštrovića na subliminarnoj rivijeri, 2012, pigmet za nijansiranje notranjih zidnih barv; 30x40cm,


Zampir