Ništa mi nije bilo gore, neg kad smo stigli s mora i kad sam nakon dugo vremena ponovo otvorila ventile za vodu i ustanovila da mašina za pranje suđa ne radi, tj. radi ali ne prima vodu. Tako sam ja sirota uz sve ostale naporne poslove, prisiljena i suđe na ruke prati. Sva je sreća da sam nekako namolila vodu na slavini da radi, ne kužim kaj se to desi sa tom vodom svaki put kad se ne rabi duže vreme. Kao da sve pokrepa i treba mu da se nakon nerada ponovo zalaufa. Voda dugo nije imala pravi tlak i koliko god je jako otvorila nije htjela curiti nego je piškala po sitno. To o hladnoj vodi pričam, a topla je imala normalan tlak. Pa si sad misli. Nisam ja neka mimoza koja ne bi mogla prati suđe na ruku, pa prala sam ga silne godine, neke čak i u kadi ali imam šugavu alergiju na deterđente i sva mi se koža na rukama oljušti, prala sa rukavicama ili ne.
Mislim i da je to dobrim djelom kriva ta kuća u kojoj živimo, a koju su gradili razni nadri majstori od Urala do Balkana, sa još nesposobnijim njemačkim arhitektima, kojima nije jasno da cijev od kanalizacije ne smije imati petnaestak koljena, jer će u suprotnom odvod biti poprilično onemogućen u startu i da je nezgodno ako kuća visi na jednu stranu jer se onda za poplave voda skuplja u jednom kutu tj. u našem podrumu.
No vratimo se mašini za suđe. Sutra dolazi majstor vrač pogađać i to između pol 8 ujutro i 5 po podne. Da mi je znati zašto on ne može bar okvirno reći kad će doči kod mušterije, nego ovako moram biti doma cijeli dan i čekati da se mudrac pojavi. Baš si svašta dopuštaju, a ako mi naiđe u pol 8 izletiti će prije nego uđe. Mrzim kretenizam i preseravanje iznad svega, a njemački majstori su eksperti za to. Svi su takvi maheri u svom poslu, da im ni sunce nije ravno. Pih!
|