FlowerPower
četvrtak, 23.04.2020.
da ili ne?
E,.. evo me.
Malo sam u brigama, muče me neke stvari.. još više me muči jel smijem to napisati tu, ili ne, jer sam si stavila ovaj vražji counter, a on je sad na broju 106 kaj bi značilo da neko ekšli ide gledati ovo :D
Kak da se sad ponašam?? Kaj da pišem? Jaooo...
Imam tremu xD
Al dobro, skužila sam da broji po dva, pa je zapravo broj za pola manji.
No, uglavnom.
Danas su se moji kolege s posla pitali jel se i mi vraćamo u ured 11.05.
Isuse.
Neka nervoza me oprala. Mislim da nisam spremna.
Neću.
Nemrem.
Kaj ne štima s menom? Meni fakat ne fali ured.
( ak mi ovo boss čita,... pliz, don't fire me! Došla budem! :D )
Ostala bi raditi od doma, predobro mi je to! Hendlam sve, pozive, mailove, skype,...
Od neki dan se možemo slobodno kretati po županiji.
I cure mi šalju poruke da napokon možemo ići u šetnje skupa.
Guess what? Neda mi se.
Idem ja.. idem solo. Ili s nekim. Ali s odabranim ljudima.
Grozna sam. Evo.... jesam!
Kaj si bum tolko skratila krug ljudi? U kaj se pretvaram? Pale sam na svijetu?
Ali paše mi, jebamupas, paše mi!
Pašu mi samo odabrani. Pa to i nije tolko loše, jel da? Napraviš si svoj krug, s kojima ti nikad nije dosadno, nikad nije naporno, uvijek se vratiš doma happy i dobre volje. Takvi mi trebaju, takve hoću.
Dosta sam se promijenila, da.
Skoro sam sad napisala da mi je krivo, jer možda maaalo i je.. jer se nemrem vratiti na staro. Nemrem vratiti mozak na "tvorničke postavke", updejtala sam ga na version 32.4
A tam imam puno manje aplikacija, ali kvalitetnijih.
Ma, otišla sam predaleko. Moram se vratiti i prilagoditi svijetu. Fakat bum ostala sama.. mislim, nije mi to čak ni najgora stvar. Možda bi mi bilo još gore biti sa svima, a ne biti JA. Izgubiti sebe zbog nekog društva, koje možda uopće nije briga za mene. Pa da.. i nije. Ima i sad ljudi s kojima se družim, ali ih baš briga za mene, onak iskreno.
I nek.. ne smeta mi. Skroz okej.
Stvarno mi se ne priča o glupostima, ne trača mi se, ne razmišlja mi se zake je neko napravil ovo ili ono, ne pričaju mi se iste priče, ne priča mi se o bolestima, o vijestima,... A o čemu mi se onda priča?
Evo ne znam haha! Ma možemo o svemu, o dobrim stvarima, ali samo da osjetim to dobro.
I da osjetim i vidim da kužiš. E to, da. Shvaćanje.
Teško mi je postalo pričati s ljudima koji još uvijek ne shvaćaju neke stvari. Koji ne shvaćaju da ak nisu zadovoljni s nečim, da moraju prvo krenuti od sebe.
Koji ne shvaćaju da kad laju po drugima, laju sami po sebi. Da kad pričaju stalno iste loše priče, da im se te iste priče ponovo i ponovo i ponovooo događaju!
Moram se vratiti u taj svijet istih priča, taj svijet laži i gluposti i nebitnih stvari :(
Mogu ja. Mogu ja biti takva. Slušati i uzvratiti nekim komentarom, al onak.. ne ispunjava me to. Lažem i sebe i tu osobu.
Nekad i jesam takva. Ne nekad, već većinu vremena ovisi u kojem sam društvu.
Prilagodim se, povuče me i počnem srati i ja. I serem i rugam se i ružno govorim...
A sad mi se to više neda i neću. I kaj da čovek priča s menom?
Jer niš ne komentiram i nemam kaj za reći. Tj., imam, imam za reći onu ispravnu stvar, koju čak i znam izgovoriti u zadnje vrijeme:
pa dobro, ali možda je... ovo, možda je... ono, gledaj to tak, možda, možda bla bla bla ( prestali su me slušati na prvom možda )
I na taj način ne zadovoljim drugu stranu jer se njoj baš sad sere malo. A meni ne. I onda ispadam onak- pfff, nebum te uopće niš više pitala.
Ispadam ko zna kakva, jer nisam zadovoljila i jer nisam išla u tom smjeru da se ispušemo ili kaj god već ljudima treba da olakša sebi, da opravda sebe i svoje unutarnje nezadovoljstvo.
A ja tooolko volim pričatiii! I sad bi trebala biti tiho? Tj., budem tiho! Jer ljudi imaju tu potrebu pričati o drugima, komentirati sve i svašta...imati fokus na svemu, osim na sebi. I ja sam isto to radila! Da neko slučajno ne pomisli kak sam najbolja, savršena, najpametnija i ostali jednorozi. Stari moj, kolko ja još posla imam! Oooo znala sam ja srati ko velika! I ljutiti se i izgovoriti svašta.. I sad se požalim frendici kak me neko živciraaaa!, ali to mi je stara navika. A neću ju više. Jer biram shvatiti, skužiti zake je neko takav kakav je.
I nema zamjerki. Jer znaš da ima neke svoje vražičke, znaš da se bori s nečim svojim, znaš da nosi traume iz djetinjstva, ili od kad već.
Imam ih i ja, naravno. Oooo, kolko sam ih imala. Većinu sam uspjela pojesti, ostali su još oni neki stari drugovi, s duuubokim korijenima, ali uspjevam ih nekak kontrolirati ipak. Valjda.
Kad me sretneš vani, u prolazu, pitaš me neke- ja ti normalno odgovorim. Nije da se ne znam razgovarati, i nije da ne znam small talkati haha, dapače! Drago mi je! Pitaj me, slušam te :)
Evo, upoznala sam nekog dečka neki dan, javil mi se, pital me kak sam i kaj radim.
I nismo prestali tipkati do kraja dana! I drugi dan smo se opet čuli..
I can do it! :D I am not that crazy hahah
Veli mi dečko da sam super, i zanimljiva i zabavna,... ( i bome nije u krivu hahah :P )
Ali... da smo išli malo dalje, dublje, ne znam kolko bi zdurali.
Ponavljam, mogu ja. Mogu ja živiti s ljudima na nekoj površini, svi možemo i svi to radimo. Ali bi ipak našla nekog s kim mogu ići u najdublje dubine.
Ne živim ja u tim dubinama, niti se ponašam tak. Najnormalnija sam osoba. Dok sam u društvu :)
Mislim da ovaj "problem" imam samo kad sam sama sa sobom.
I nekad si mislim- ajmee, daj mi nekoga da se unormalim. Da pokupim nečije tuđe misli, ponašanje,.. da se vratim! Nemrem napisati da se vratim sebi, jer kod sebe jesam kad sam sama sa sobom.
Ali već mi to ide na živce polako i umara me, i samo hoću s nekim gledati filmove i serije, ležati na kauču, jesti kokice i smijati se ko budala!
Dobro, možemo se i vozikati okolo, nebitno.
Ali daj mi nekoga da izađem iz sebe.
Ovo niš nema smisla, jel da? Zgubila sam se fest... sad više ni ja nisam sigurna u niš. Divno..
Ali lijepo mi jeee! Tak mi je lijepooo! I dalje si pjevam stalno, i plešem, i šišam se sama xD , i smijem se svemu i uživam u danima,... I tak... guram :)
Mislim da moram odmoriti od "smisla" bilo čega!
Onak, boli me kifla.. idem bit glupa i ne zanimati se za niš i nikoga.
Jebeš psihu, jebeš energiju, jebeš smisao života,... daj mi sunca i tjestenine i high life!
Briga me i kakvog dečka si bum našla. Samo nek bu dobar. Evo. Ne mora kurca kužiti, nek je dobar i nek me voli.
:D
Ja baš iz krajnosti u krajnost. A čak nisam ni u PMS-u. Zanimljivo.
Idem off, idem se prošetati s mojom muzikicom, i da vidiš kak je odmah sve bolje!
Uff, dok šetam, slušam muziku, ne razmišljam o ničem, zaboravim na sve bedastoće ovoga svijeta ( i moje glave ).
Predobar osjećaj!
Ajde, dosta od mene za danas..
Do čitanja!
Kaja over&out
#beYou #fuckTheRest
