PSIHOLOŠKA OGRADA

četvrtak, 19.01.2006.

Vrt je ograđen ogradom, a čuva ga i ogroman njemački ovčar opaka izgleda. Vidio sam više puta kako su vučjaci bez muke preskakali ograde više od dva i tri metra, a ova nije viša od metar i pol. Može je preskočiti bez muke, lagano,u trku, bez zaustavljanja.

Prijatelj, vlasnik vrta i psa, objašnjava da se ipak ne boji da bi pas mogao iskočiti na ulicu i napasti nekog prolaznika:

– Mogao bi savladati tu ogradu kad god bi mu palo na pamet, ali ona je za njega neprelazna, i zato mu ne pada na pamet ni pokušati. To je psihološka ograda. Kao takva je za njega daleko viša nego što zaista jest. Doveden je u vrt kada je bio još sasvim malen i nije bilo izgleda da bi izašao van. Još kao mali je naučio da tu ogradu ne može prijeći. To je toliko usađeno u njegovoj svijesti da ne može ni primijetiti da mu ona više nije nikakva prepreka. Osim toga, naučio je da je vrt njegov teritorij koji čuva, a ono što se događa s vanjske strane ograde ga ni najmanje ne zanima, pa nema želju izaći van… Jedino čega se trebam čuvati jest da ulicom ne prođe neka kujica koja se tjera, pa da mu zamiriši. Kad bi mu proradili instinkti, ne bi se stigao ni sjetiti da je pred njim ograda, a kada bi je samo jednom prešao, više ga nikada ne bi mogla zaustaviti! Onda bih morao podizati novu, višu ogradu. Sreća moja da ovo nije ulica kojom ljudi šeću pse.

Koliko ljudi misli da oni ne bi nikada mogli naučiti upotrebljavati kompjuter, da nikada ne bi mogli naučiti voziti auto ili plivati! Koliko njih misli da nikada ne bi mogli naučiti neki strani jezik, dobiti bolji posao, smršaviti, približiti se i umiliti osobi za kojom godinama pate? Neki se žale da ih maltretiraju neki kepeci, a drugi da ih neke budale neprestano vuku za nos! Koliko njih misli da je život koji živimo jedini mogući? Koje od ograda koje nas ograničavaju su stvarne, a koje tek umišljene?

- 18:30 - - nesuvisle, ignorantske i maliciozne komentare ne uzimam u obzir (6) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>