Moj prijatelj Nenad

Uživao sam u idiličnom miru moga rodnog sela na Hvaru.
A onda je došao Nenad.
– Ča je bilo, dobri čoviče? Jesi bio sinoć u Splitu?
– Jesam.
– Jesi li se u Luksoru našao s osobom kojoj si trebao predati ključ i šifru?
– Nisam.
– Opet nitko nije došao?
– Ja nisam uspio doći do Luksora.
– Kako to?
– Peristil je bio zatvoren.
– Zašto?
– Imali su nekakvu operu. Splitsko ljeto.
– I onda si odustao i morao se vratiti neobavljena posla?
– Naravno da nisam. Ne odustajem ja tek tako. Kad je Šime vidio…
– Koji Šime?
– Moj novi prijatelj iz Splita. Kad je vidio da silom želim otići na Peristil, a nisam mogao legalno jer je sve bilo ograđeno i nije bilo više ulaznica, rekao je da on zna kako se može doći do Peristila.
– Prokopali ste tunel?
– Ne. Premda smo i o tome razmišljali. Ali jednostavnije je bilo popeti se na krov katedrale pa se preko zvonika spustiti na Peristil. Veli Šime da je to uobičajena ruta.
– Ima logike.
– Ali nas je zeznula jedna stvar. Kad smo se krenuli spuštati niz zvonik, bila je neka arija i reflektor je obasjao zvonik. Svi su pogledali prema zvoniku i vidjeli su nas.
– I što ste onda?
– Ja sam zanijemio i ukipio se. Iskusni Šime se snašao. Počeo je pjevati neku ariju. Svi su mu pljeskali. On se spustio uz ovacije.
– A ti?
– Mene su skinuli vatrogasci. Privela me policija i zadržali su me na promatranju.
– Je li ti Šime pomogao?
– Naravno da nije. Pravio se da me ne poznaje. Znaš da slava mijenja ljude.

Oznake: Nenad, Summer edition

Uživao sam u idiličnom miru moga rodnog sela na Hvaru.
A onda je došao Nenad.
– Ča je bilo, dobri čoviče? Jesi bio sinoć u Splitu?
– Jesam.
– Jesi li se u Luksoru našao s osobom kojoj si trebao predati ključ i šifru?
– Nisam.
– Opet nitko nije došao?
– Ja nisam uspio doći do Luksora.
– Kako to?
– Znaš valjda koje je jugo puhalo sinoć. Uopće nije vozio trajekt za Split.
– I onda si se vratio iz trajektne luke?
– Naravno da nisam. Ne odustajem ja tek tako. Čuo sam u trajektnoj luci da se netko ozlijedio i da će po ozlijeđenu osobu doći helikopter u Hvar pa sam otišao u Hvar i sačekao helikopter.
– Pa kako su te pustili u helikopter?
– Rekao sam im da sam prevoditelj i da moram pratiti ozlijeđenog Čeha.
– Ima logike.
– Ali su se stvari zakomplicirale. Malo mi je pozlilo od vožnje helikopterom po vjetru. Kad smo došli u Split strpali su i Čeha i mene u bolnicu. Jedva sam se izvukao da me ne operiraju.
– Pa zašto nisi iz bolnice izašao i otišao u Luksora?
– Nisu me pustili. Zadržali su me na promatranju.
– Tako ti je pozlilo?
– Ma ne. Čim smo sletjeli bilo mi je dobro. Zadržali su me na psihijatriji.

Oznake: Nenad, Summer edition

Uživao sam u idiličnom miru moga rodnog sela na Hvaru.
A onda je došao Nenad.
– Ča je bilo, dobri čoviče? Jesi bio sinoć u Splitu?
– Jesam.
– Jesi li se u Luksoru našao s osobom kojoj si trebao predati ključ i šifru?
– Nisam.
– Opet nitko nije došao?
– Ja nisam uspio doći do Luksora.
– Kako to?
– Otišao sam na trajekt u pola šest. Računao sam da ću biti do pola osam u Splitu i da imam dovoljno vremena doći do Luksora, predati ključ i vratiti se na trajekt koji ide za Stari Grad u pola jedan u noći.
– Ima logike.
– Nikad ne bi pogodio koga sam susreo na trajektu.
– Fakat želiš da pogađam?
– Ma ne. Samo kažem. Susreo sam Tajnicu.
– Tajnicu iz svoje škole?
– Da.
– Šokantno.
– I ja sam bio u šoku. Pozdravio sam je, a ona me je odmah počela napadati i provocirati.
– Zašto?
– Nemam pojma. Znaš da me ona ne voli.
– Ali kakve to veze ima s Luksorom?
– Kad smo došli u Split u trajektnoj luci su me sačekali policajci i priveli su me.
– Tek tako?
– Kasnije su mi rekli da su imali poziv s trajekta. Da me je netko prijavio i da su me morali provjeriti. A dok su me oni provjeravali prošlo je vrijeme za susret u Luksoru pa su me iz postaje direktno odvezli na trajekt i ispratili za Hvar.

Oznake: Nenad, Summer edition

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je u Luksoru.
– Kaj radiš u Egiptu, dobri čovječe?
– Nisam u Egiptu, nego u Splitu. U kavani Luksor.
– Pa što radiš tamo, dobri čovječe?
– To se i ja pitam…
– Nadam se da imaš neko logično objašnjenje.
– Jutros sam bio u Sisku.
– To ti je objašnjenje? Obilaziš županijska sjedišta abecednim redom?
– Vraćao sam se autom za Zagreb kad sam vidio da mi je pčela uletjela u auto. Zabijala se neprestano u stražnje staklo želeći izletjeti. Zato sam se zaustavio i otvorio gepek da pčela izleti.
– I onda je pčela odletjela u Split, a ti za njom?
– Kad sam htio nastaviti dalje dotrčala je neka žena i uplakana zamolila da je povezem ako idem za Zagreb. Povezao sam je. Rekla mi je da je u vezi s tipom koji je nasilnik i da je odlučila pobjeći od svega. Rekla mi je da ide u Split.
– I ti si je odvezao u Split?
– Rekla je da ima kartu za vlak pa sam je htio odvesti na kolodvor. Ali domalo je neki automobil počeo blicati iza mene, trubiti i prijetiti pa sam se makao na prvo autobusno stajalište kako bih ga propustio. Ali on se parkirao iza mene, izletio iz auta, krenuo prema mojoj suvozačici i uz viku je počeo izvlačiti iz auta. Tad sam i ja izašao i krenuo prema njemu. Kad sam mu došao blizu udario me je šakom.
– Tako jako da si odletio do Splita?
– Odveo je ženu u svoj auto i otišli su. Ja sam se vratio do svog auta i nastavio sam voziti za Zagreb.
– Ali si bio toliko rastresen da si u Buzinu skrenuo za Split?
– Ugledao sam na suvozačevu sjedalu kuvertu što je ostavila ona žena. Pogledao sam je. Unutra je bila karta za vlak u jednom pravcu i nekakav papir. Na papiru je bio selotejpom prilijepljen ključić, a ispod je bila napisana šifra sefa. Pa sam zaključio da je ključić od sefa. Ispod šifre je pisalo: PREDATI U NEDJELJU U 21,00 U SPLITU U LVXORU.
– Koliko tih U…
– Otišao sam na željeznički kolodvor u vrijeme što je pisalo na karti, misleći da će moja suputnica ipak nekako uspjeti doći do Zagreba. Htio sam joj predati kartu da otputuje za Split i bude navečer u Luksoru. Ali nije došla.
– Pa si ti otputovao za Split?
– Da. Ušao sam u vlak i otputovao za Split.
– O budaletino…
– Sada sjedim u Luksoru i čekam hoće li naići netko kome bih predao kuvertu s ključićem i šifrom.
– Pa već je odavno prošlo devet sati.
– Znam, ali još uvijek se nadam.
– A ako nitko ne dođe?
– Onda ću doći sljedeću nedjelju opet. Piše da se mora naći s nekim u nedjelju u 21, ali ne piše u koju nedjelju.

Oznake: Nenad, Posebni ljudi, LVXOR