Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je još uvijek u školi.

Oznake: Nenad, Priznanje, Spolno prenosive bolesti

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi i da dođem na Trg sv. Marka i pridružim se masovnim demonstracijama.

Oznake: Nenad, Hrvatski jezik, Drugovi

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi jer se zadržao u shoppingu.

Oznake: Nenad, Socijalna pravda, Enigmatika

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je na ispitivanju na policiji.

Oznake: Nenad, Kulturni spomenici, Klasični nesporazum

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da pije u VVB-u.

Oznake: Nenad, Dvostruki kriteriji, Čašćenje

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da sjedi na Ribnjaku na klupi.

Oznake: Nenad, ljubav, Nakon seksa

Trebali smo se naći kod njega, ali nazvao sam Nenada i rekao mu da baš nisam pri sebi i da mi treba malo samoće.

Oznake: Nenad, Samci, U mojoj ulici

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je na policiji.

Oznake: Nenad, radio, Kuzma & Shaka Zulu

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je na Sveučilišnoj klinici za dijabetes.

Oznake: Nenad, Dijabetes, fenomen

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego na putu prema župi.

Oznake: Nenad, brak, Zaručnički tečaj

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je u Ilici.

Oznake: Nenad, pizza, Soparnik

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da gleda neku političku emisiju.

Oznake: Nenad, život, političari

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je na Zrinjevcu.

Oznake: Nenad, ljubljenje, Turcizmi

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da stoji ukopan na Jarunu.

Oznake: Nenad, rak, Terry Fox run

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je u Tkalčićevoj.
– Na kavi s nekim komadom s Interneta?
– Ma ne. S Nives na potpisivanju peticije.
Požurio sam u grad to vidjeti. Manje me zanimala peticija, a više Nives. Tad sam je prvi put vidio. Nažalost, ne i zadnji.

– Kakvu peticiju, dobri čovječe?
– Tražimo premještanje spomenika Marije Jurić Zagorke.
– I vi nemate pametnijeg posla… – dobacio je neki prolaznik. I Nives je nešto dobacila za njim. Srećom, čovjek se spretno izmakao pa ga nije pogodila u glavu.
– A gdje ga mislite premjestiti?
– Razmišljamo o dvjema lokacijama – ubaci se Nives. Kad se ubacila, ja sam spontano izmaknuo glavu da me ne pogodi.
– Gdje?
– Jedna opcija je na sredinu Tkalčićeve…
– Ili na Trg bana Josipa Jelačića. Među prolaznike.
– Ne prekidaj me, Nenade! Nemoj da ih skinem.
– Oprosti, Nives.
– Druga opcija, koja je meni osobno draža i rječitija, je na vrhu stuba koje vode prema Dolcu. Na način na koji je postavljena i Kumica. Samo na istočnoj strani. Ispod Zagorčina stana.
Potpisao sam se na peticiju. Usput, nažalost, nisam mogao šutjeti:
– Vi ste, Nives, iz neke feminističke udruge? Znate… I ja sam feministica.
Nives je tada napravila pokret koji sam kasnije dobro upoznao. Nenad ga je već poznavao pa me je uhvatio za ruku i povukao me je trkom prema Trgu. Kad smo bili na sigurnoj razdaljini reče:
– Nives ti je alergična na feministice.
– Šteta. I ja sam feministica.
– Ti i izgledaš kao feministica. Muškobanjast si, dlakav, živčan, svojeglav i voliš žene.
Ima trenutaka kada ne znam što bih rekao. Kad se cijelo moje biće buni protiv onoga što je izrečeno, a znam da je besmisleno govoriti jer me sugovornik ne može čuti. Tada obično kažem:
– Nemoj tako…

Sjeli smo na kavu.
– Zato ja volim moj internetski dating site. Tamo nema feministica.
– Kak nema? Ja sam se s jednom dopisivao.
– Fakat. Kak se vi nanjušite.
– Ne samo da je bila feministica, nego je predsjednica jedne feminističke udruge. Malo, malo pa je vidim na televizijama ili u novinama. Došla je nešto istraživati. I kad je vidjela kako razmišljam odlučila se sa mnom upoznati.
– I? Je li bilo seksa?
– Popili smo samo jednu jedinu kavu.
– Zašto?

Ugodno smo razgovarali moja feministica i ja na toj kavi. Bila je oduševljena da postoji muškarac koji tako jasno razmišlja i artikulirano govori. Spontano je predlagala nekakve aktivnosti.
– Rječitije je kad progovori muškarac.
– Ea…
O svemu smo razgovarali pa smo došli i do Splita u kojemu sam išao u gimnaziju.
– To je bilo šest prekrasnih godina mog života.
Riječ po riječ i spomenula je neku časnu sestru iz Splita, koju sam i ja površno poznavao, koja se bavi feminizmom.
– Kad je objavila knjigu poslala je svim feminističkim udrugama uz popratno pismo u kojem predlaže suradnju.
– I? Kakva je knjiga?
– Knjiga je genijalna. Svaki čitatelj/ica u njoj može pronaći temeljne odgovore. Tako krasno dijagnosticira stanje i nudi izuzetna i ostvariva rješenja kako da bude bolje.
– Baš mi je drago.
– Oduševila me. Ništa bolje nije objavljeno u regiji.
– Super. Budete onda surađivale?
– Ne pada mi na pamet. Pa neću valjda s pingvinkom surađivati.
– Nemoj tako…

Oznake: Nenad, Osobe posvećena života, feminizam

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi nego da je kod Jure u Puzzleriji.
S radošću sam otišao do njega. Nenad mi je toliko puta pričao o Juri i njegovoj Puzzleriji. Frajer je otvorio lokal u kojem možeš doći i slagati puzzle. Napravio je specijalne ormare u koje smjestiš započete puzzle do sljedećeg dolaska. Ljudi se skupljaju, slažu puzzle i druže se.
– Kaj slažeš danas? – Upitao sam Nenada koji me je dočekao ispred Puzzlerije.
– Rit.
– Mmmmmmmm… Čiju?
– Kopački rit, perverznjače.

Ušli smo. Nenad me je predstavio Juri.
– Buenos días, seńor. Yo soy el Jura, el propietario.
– Nije ovo Španjolac. Ovo je moj prijatelj o kojem sam ti pričao.
– Onaj iz pritvora?
– Da. Taj.
– Pih… – odmahne Jure rukom i ode bez pozdrava vrteći glavom.
– Ne zamjeri mu… Planira nekakav biznis sa Španjolcima pa je sav u tome.
– On je engańar… I kakvo mu je to ime?
– Ideš sa mnom unutra? Malo ćemo slagati.

Nenad je iz svog pretinca u ormaru izvadio podlogu sa donekle složenom slikom.
– 1500 komada.
– Ja bih ih sve dao za jednog pravog komada.
– Ti si engańar.
– Ja? A ti si se ovdje primio ovog rita, namjesto da neku primiš za rit.
– Slaganje puzzli je filozofski akt. Slaganje puzzli je poput života.
– Kako misliš?
– Pogledaj ovu slagalicu. 1500 komadića tako jako nalik jedni drugima. Na prvi pogled je teško povjerovati da ta hrpica ima smisao. Na prvi pogled je teško povjerovati da ti komadići zajedno čine suvislu sliku.
– Pa imaš sliku sa strane koja ti pokazuje kakva puzzla treba biti.
– I to je ono što zbunjuje. U hrpi koju čovjek ima pred sobom ne prepoznaje se zadana slika. Treba vremena, živaca i volje za složiti sliku. A slaže se u pet koraka…
– Pet koraka?
– Treba najprije pronaći okvir. Kad imaš okvir sve je puno lakše. Potom treba komadiće razvrstati po nekoj sličnosti. Nikada nećeš precizno odvojiti jer će uvijek neki komadić zalutati kamo ne spada, ali će nakon tog razvrstavanja biti puno, puno lakše.
– Baš ti je, ono, malo teža filozofija…
– Slaganje puzzle započinje s lakšim dijelovima što su po nečemu drugačiji od ostaloga. Najlakše je prepoznati ono što je odmah prepoznatljivo.
– Ajde reci, genije, još ta dva koraka pa da i ja poduzmem neke korake odlazeći odavde.
– Neki dijelovi se mogu složiti promatranjem, uočavanjem dijelova što se povezuju, a ponekad jednostavno treba pokušati i vidjeti odgovara li ili ne. Konačno, jedino oni koji ustraju do kraja uvjere se da se u komadićima zaista nalazila slika. Slika što postane jasna kad se svaki komadić stavi na svoje mjesto.
– Ti si, moj Nenade, engańar.
Kad sam izgovarao tu zadnju riječ naišao je Jure. Razveselio se. Pružio mi je ruku i rekao:
– Buenos días, seńor. Yo soy el Jura, el propietario.
– E moj Hura…
A onda sam se okrenuo Nenadu.
– Možda je slaganje puzzli filozofski akt i predstavlja iskonsku životnu mudrost, ali svi vi u ovoj Puzzleriji ste budale.

Oznake: Nenad, Puzzle, Filozofski akt