Uživao sam u idiličnom miru moga rodnog sela na Hvaru.
A onda je došao Nenad.
– Ča je bilo, dobri čoviče? Jesi bio sinoć u Splitu?
– Jesam.
– Jesi li se u Luksoru našao s osobom kojoj si trebao predati ključ i šifru?
– Nisam.
– Opet nitko nije došao?
– Ja nisam uspio doći do Luksora.
– Kako to?
– Otišao sam na trajekt u pola šest. Računao sam da ću biti do pola osam u Splitu i da imam dovoljno vremena doći do Luksora, predati ključ i vratiti se na trajekt koji ide za Stari Grad u pola jedan u noći.
– Ima logike.
– Nikad ne bi pogodio koga sam susreo na trajektu.
– Fakat želiš da pogađam?
– Ma ne. Samo kažem. Susreo sam Tajnicu.
– Tajnicu iz svoje škole?
– Da.
– Šokantno.
– I ja sam bio u šoku. Pozdravio sam je, a ona me je odmah počela napadati i provocirati.
– Zašto?
– Nemam pojma. Znaš da me ona ne voli.
– Ali kakve to veze ima s Luksorom?
– Kad smo došli u Split u trajektnoj luci su me sačekali policajci i priveli su me.
– Tek tako?
– Kasnije su mi rekli da su imali poziv s trajekta. Da me je netko prijavio i da su me morali provjeriti. A dok su me oni provjeravali prošlo je vrijeme za susret u Luksoru pa su me iz postaje direktno odvezli na trajekt i ispratili za Hvar.
Post je objavljen 14.07.2014. u 12:00 sati.