Moj prijatelj Nenad

Uživao sam u idiličnom miru moga rodnog sela na Hvaru.
A onda je došao Nenad.
– Ča je bilo, dobri čoviče? Jesi bio sinoć u Splitu?
– Jesam.
– Jesi li se u Luksoru našao s osobom kojoj si trebao predati ključ i šifru?
– Nisam.
– Opet nitko nije došao?
– Ja nisam uspio doći do Luksora.
– Kako to?
– Peristil je bio zatvoren.
– Zašto?
– Imali su nekakvu operu. Splitsko ljeto.
– I onda si odustao i morao se vratiti neobavljena posla?
– Naravno da nisam. Ne odustajem ja tek tako. Kad je Šime vidio…
– Koji Šime?
– Moj novi prijatelj iz Splita. Kad je vidio da silom želim otići na Peristil, a nisam mogao legalno jer je sve bilo ograđeno i nije bilo više ulaznica, rekao je da on zna kako se može doći do Peristila.
– Prokopali ste tunel?
– Ne. Premda smo i o tome razmišljali. Ali jednostavnije je bilo popeti se na krov katedrale pa se preko zvonika spustiti na Peristil. Veli Šime da je to uobičajena ruta.
– Ima logike.
– Ali nas je zeznula jedna stvar. Kad smo se krenuli spuštati niz zvonik, bila je neka arija i reflektor je obasjao zvonik. Svi su pogledali prema zvoniku i vidjeli su nas.
– I što ste onda?
– Ja sam zanijemio i ukipio se. Iskusni Šime se snašao. Počeo je pjevati neku ariju. Svi su mu pljeskali. On se spustio uz ovacije.
– A ti?
– Mene su skinuli vatrogasci. Privela me policija i zadržali su me na promatranju.
– Je li ti Šime pomogao?
– Naravno da nije. Pravio se da me ne poznaje. Znaš da slava mijenja ljude.

Oznake: Nenad, Summer edition