utorak, 11.07.2006.

Au revoir, Zizou

Aha, gledao sam finale. Namjerno. Rekoh si - sad je vrijeme da se i ja malo zavalim pred TV i gledam igru.

Navijao za Francuze. Umro od tuge kad je Zidane udario majmuna. Možda ga mogu razmjeti. Možda. Ali ga ne želim opravdavati. Trebao je ljepše otići.
Dostojanstveno.

O dostojanstvu se radi i kad se netko kreše sa strane. Jer osim genitalija ljudi imaju i mozak. Trebali bi imati i neki dignitet. Zapravo je to jedna jako ljudska osobina.

Dostojanstvo.

Tko ga ima, ima i moj respekt.

Nekima drugima on nije važan. Respekt. Neki drugi traže opravdanja.
I tu malo niže dolje neki traže opravdanja za one koji ne znaju uzdići glavu. A uzdići glavu zaista nije teško. Ne bi trebalo biti.

Mala Čiči, mogao sam ti napisati svašta. I ciničnog, sarkastičnog, uvredljivog... Znam sve to.
Zapravo, mogu ti samo reći da ti ne vjerujem.

Ipak sam napisao pola posta kojeg nisam htio napisati.