subota, 08.07.2006.

Uvertira za godišnji

Hm, a tko je rekao da neću pisat blog? Baš sam se radovao današnjem danu. Ima već dosta dugo da sam s tuzlanskom mlađahnom pjesnikinjom, studenticom i fajtericom Asjom dogovorio susret.

I tako ja jutros zapraših za Tuzlu. Nije mi to daleko, ispod dva sata vožnje. Prvo sam naravno zastao na Arizoni da si kupim papuča i gaća da ne idem na more bosonog i gologuz...

I na Arizoni sreo... Guess koga...

HAMDIJU.

Big Brother Hamdiju. Jest da nisam lud za Big brotherom, ali kad sam tamo skužio Cigu postao sam vatreni navijač. I eto, moj favorit je pobijedio. Došlo mi da ga napadnem za fotku.

I onda zapraših za Tuzlu. Iliti zatuzlu, u duhu akcenta...
Parkirah pred Hotelom Tuzla i čekam... Koga? Nemam pojma, ne znam kako izgleda. Zamislio sam si jednu malu darkericu. Načičkanu srebrnim prstenjem sa zmijama i zmajevima i s 5-6 redi drvenih perli oko vrata.
Kad ono, stiže cura odjevena u svijetle, žarke boje, svijetle puti i srdačnog osmijeha. Ih, kakva greška u zamišljanju.

Napričasmo se. Znao sam da će tako biti. Šest sati druženja je proletjelo kao šest minuta. Kad imaš s kim i o čemu razgovarati uvijek bude tako. Ćevapi u Tuzli su 5+.

A tek pločice na vratima WC-a...














Veoma znakovito. Ni ja ne bih bolje smislio.


I bilo bi sve to još bolje da ne počinih jednu tehničku grešku, ali neću sad o tome. I ovako je bilo fenomenalno. Asjina gostoljubivost je bila na nivou.
Sve je završilo tjelesnim kontaktom, snimih ga da ju mogu ucjenjivat :