nedjelja, 04.06.2006.

Drugo lice

Ne šišam se često. Trenutak kad je šišanje obavezno i hitno potrebno je kad već izgledam poput Jimi Hendrixa, pokoj mu duši. Tada posjetim već opjevanu Moju Šišaljku, sjednem na njen stolac i ne moram ništa reći. Ona već sve zna. Draže mi je bilo šišat se u njenom salonu, tada sam imao i zabavu za oči u ogledalu ispred. Sad joj dođem doma, tu nema ogledala.
No, neću opet o Šišaljci. Iako bih mogao, Šišaljka je inspirativna likom i djelom.

Fascinira me razlika koju od mog lica napravi obično šišanje. Kad sam u Hendrix-fazi djelujem krotko, miroljubivo. Prava ovčica.
Nakon šišanja pretvaram se u nešto drugo. Izgledam kao netko s kim se ne bi bilo dobro zakačiti. Tvrdo, moglo bi se reći i opasno.
Kao Dr. Jekyll & Mr. Hyde.

Već godinama razmišljam o totalnoj ćeli. Al' još nemam muda za to. Ni Bemveja pa možda zato neću. Ćela ne paše uz male aute.

A efekt me baš ludo zanima. Možda bi mi onda T-mobile odmah riješio problem. Možda bi mi se sklanjali na ulici. Možda bi u birtijama bio brže poslužen.

Možda to jednom i napravim.