srijeda, 11.03.2020.

Na Istoku ništa novo !

Ekipa moja ... nema ništa novo !
Čekam kao nekakav događaj ali baš nema ništa i baš je lijepo. Mir i mir i samo mir. Jedino što se događa je to da se K u stomaku meškolji i upire objema nogicama toliko da zna jako zaboljet ! Ne žalim se, samo kažem. Lijepo je zapravo koliko god nekada zna biti bolno.

Rekla sam da ću staviti slikice vjenčanja ali sam se predomislila. I to samo iz jednog razloga. A taj je da se ipak želim koliko toliko držati anonimnosti. Ovo mjesto ovdje dođe mi kao ispušni ventil i nekada napišem stvari koje nemam snage ni hrabrosti izgovoriti u živo osobama koje me u tom trenu izbace iz takta. I znam da vjerojatno nitko od ljudi koje znam u "stvarnosti" ne čita moj blog ...ALI ... nikad ne znaš kako se neke stvari mogu shvatiti ili još gore prenjeti. Meni puno znači činjenica što ovdje mogu bez suzdržavanja napisati neke stvari i olakšat si dušu ... i zbog par slika ne želim sebi uskratiti ovu slobodu koju sad osjećam ili se dovest u situaciju da se moram cenzurirati. Vjerujte mi da Vam pišem sve otvoreno i iskreno ... jer to me i drži ovdje.

Kako smo obavili sve te neke bitne stvarčice koje smo željeli sada smo u onom modu čekanja. Čekamo rasplet situacije s Koronom jer postoji mogućnost da D. neće moći biti s nama u rađaoni ako se to govno od virusa nastavi širiti. Paniku ne podržavam, ali činjenicu da bi ljudi trebali biti odgovorniji potpisujem. Nisu mi jasni baš oni što u grupama za putovanja na FB i dalje pišu da putuju unatoč svim upozorenjima i traže alternativne letove jer su neke kompanije otkazale sve letove ... jednostavno ne razumijem. Da nisam trudna nebih se bojala ničega. U redu, ako poberem virus idem u karantenu, tretiraju me nemam pojma s čim i oke. Ali ovako trudna i to već u samoj završnici zbilja ne želim pobrati ništa ali baaaš ništa. Ni bakterije ni viruse ni šmrcanje !! I jako jako me živcira ta ljudska neodgovornost jer zbog nekih mozgova koji nisu upaljeni se sve ovo pretvara u nešto preveliko ...

I dalje smo u fazi navikavanja na suživot .... čudno je. Tek sad shvaćam koliko se moja mama promjenila u ove dvije godine samačkog života. Ima prijatelje, život itd .. druži se nije ona zatvorena u stanu da se razumijemo ... ali se toliko promijenila. Toliko je postala komplicirana. Ručak se više ne kuha u jednoj šerpi .... radi se priprema u njih tri i onda se završava u četvrtoj. Obuvalica za patike valja samo ona koju je ona kupila .... domaće šparoge su domaće samo one koje ona izabere na tržnici od žene kod koje ona ide od prije tri nedjelje, jabuke iz Kauflanda ne valjaju jer su bolje one koje preprodavači s tržnice kupe u Kauflandu pa onda prodaju na tržnici jer ipak kad ih kupiš na tržnici sigurno su domaće ... ne shvaćam. To su te neke sitnice koje kad se u jednom danu poklopi njih nekoliko budu nepodnošljive. Uglavnom dobijem osjećaj da sam prljavica nesposobna koja ništa ne zna napraviti kako treba i sve što napravim ne valja i nije dobro. Stvari koje kupim ne valjaju jer sam ih ja kupila... i kad joj to kažem izravno da se tako ponaša i da ja to tako doživljavam kaže žena : " Booooooože sačuvaj jesi ti normalna?!" i kako onda napraviti kompromis ili naći zlatnu sredinu? Šutim i šutim i šutim ... i na više od pola stvari ne odreagiram ali čujem sve to. Dotakne me. I pregrizem jezik, zaustavim se... trenira mi živce brutalno. Ne želim biti bezobrazna, ne želim se svađati, ne želim tenzije , ali sve to čujem ! Sve me dotiče. Nadam se samo da neću puknuti i isprosipat se u najgorem trenutku. Kad D. dođe doma odemo van s pasom i ja se iskukam i onda nas dvoje to na smjeh okrenemo i oke preživim, ali nije mi ni to oke. Mislim i on će tako blesavo počet doživljavat moju mamu a ne želim da ju itko doživljava tako iako se tako ponaša. Nije bila takva prije dvije godine .... nije se tako ponašala, nije bila najpametnija za sve .. tj nije se ponašala na taj način. Priznajem joj iskustvo, priznajemd a zna više od mene .... i poštujem to. Ali ovakve nebuloze kao što sam gore navela ne prihvaćam !! Jednostavno ne razumijem odakle sve to .... i nadam se da ću znat izdržat ovo do kraja !!!

To je to ... oprostite zbog fotkica ... vjerujte mi da sam bila jako jako sretna! I još sam kad se sjetim! Možda jednom budem bila dovoljno hrabra pa ovaj blog ne bude toliko anoniman, možda jednom dođem u fazu da me toliko briga što će se prenositi i kome i hoće li poznati čitati sve ovo... nadam se da budem !!

Pozdrav od nas dvije ! :)

- 20:24 -

Komentari (10) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.