Siboney

30.10.2005., nedjelja

Svakodnevno majstorisanje & Još malo o utiscima

Nikolson iz perioda od početka sedamdesetih do početka osamdesetih. Jedan od omiljenih likova.

Novi parket je stigao pre nedelju dana. Eno ga u spavaćoj sobi, prevukao sam tamo trosed i sad spavam pored malo više od tone jasenovog drveta. Danas je dolazio parketar, dogovorio sam detalje. Ostaje još da izbetoniram i popravim neke rupe u podu što su isplivale po skidanju starog parketa. Starog parketa sam ostavio na još tri kvadrata, tu sam zdudao televizor, računar i pisaći sto za kojim sedim. Sutra i to skidam.

Ispražnjen stan nenormalno odjekuje. Sve ostale stvari sam nagurao u jednu sobu. To je ujedno i mogući recept za sređivanje stana. Šibni sve što imaš u jednu sobu, pa se šetaj po ostatku stana, beli goli zidovi, svetlo, prostrano, kao stanovi u fensi časopisima. Trenutak idealan za žurku, ali ne hvala, ne bih ponovo da krečim. Ionako sam sinoć vilenio po stanu sa šmirglom, četkom i malim valjkom, sad kad je sve rastureno, popravljao sam fleke nastale u poslednjih par godina. Vrlo lako se popravlja, baš sam bio majmun što svo ovo vreme gledam ono crno što se nahvatalo oko prekidača po zidu, a eto očas se očisti, zafarba, opere, ispade ko novo.

Hteo sam večeras do garaže, da napravim neku skalameriju kojom ćemo sanirati isrivljeni stub od odbojkaške mreže. Rekreiram se sa društvom u nekoj sali, biće uskoro godinu dana. Usput sam fasovao (skoro) sve moguće sportske povrede koje su me tu mogle strefiti. Ne zalečuju se brzo lako i kao ranije. Ranije nisam obraćao pažnju, na psu rana, na psu i zarasla.

No zasedoh pred računar, malo oprah sudove i pustih mašinu za veš, i bi prekasno za garažu, gađao bi me neko kesom đubreta ako u 11 uveče odvrnem brusilicu (garaže su u podnožju osamnaestospratnice). Ionako se noćas pomera sat, biće fore ujutro da se to odradi.

I dok sam zvrndao, hopla, eto novog Giletovog posta. Prava poslastica. Ma koji sajam knjiga i ne znam šta. Ovo je prava stvar. To treba umeti. Proživeti, Videti, Zapisati. Kada vidim nešto zanimljivo, volim da to zamišljam kao deo nekog fiktivnog filma – e pa imam osećaj da bi se oko skoro svakog Giletovog posta mogao napraviti film. Nisu to samo obične priče, već koncentrat; možeš dolivati vode kolko hoćeš, i opet ćeš imati šta da čitaš.

U prethodnom postu sam pisao o nekim dnevnim utiscima. Pa kad već o utiscima pričam, recimo da su ona pesma Rastka Petrovića i Giletovi postovi stvari što su me proteklih dana ostavile onako otvorenih usta pred monitorom.

- 01:30 - Komentari (4) - Isprintaj - #

29.10.2005., subota

Da, jesen je lepa

Pogibeljno je igrati fudbal po jesenjem lišću. Okliznuća i spektakularni padovi su redovna pojava.

Konačno dan (period od svitanja do sumraka) kad nisam na poslu niti u zagrljaju sa parketom.

Roštiljanje i pokušaj sportskih aktivnosti na Adi.

Za obližnjim stolom neka druga grupa roštiljdžija, nekoliko familija sa decom, Rusi. Ruskinjice pevaju sve u šesnaest.

Umalo da me pregazi ono belo bešumno vozilo za prevoz golfera. Najbliže što sam ikad bio džet-setu.

Nekako sam uspeo da ušinem vrat.

To su bili neki od događaja koji su obeležili ovaj dan.

- 21:17 - Komentari (3) - Isprintaj - #

28.10.2005., petak

Muzeološke beleške

Zadesio sam se sinoć u muzeju Jovana Cvijića, pa sam malo gledao stalnu postavku. Ima štošta zanimljivog da se vidi.

Na jednom dokumentu je potpis Kralja Petra I. U stvari, prvo sam zapazio potpis pa onda sve ostalo. Zašto – potpis je skoro istovetan Titovom potpisu ćirilicom. To je bio jedan od zaštitnih znakova jednog doba, kad je Tito umro štancovale su se značke sa tim potpisom.

Druga zanimljivost koju ovde prenosim je faksimil pisma koje je Pupin uputio Cvijiću 1925. godine. Pisano je ćiriličnom pisaćom mašinom. Početak pisma je zamaskiran, ne vidi se šta je pisalo, ali se da naslutiti. Zašto je zamaskirano, i kada? Koje su teške reči tu pisale? Da li se neko prepoznao u tim rečima još pre početka devedesetih, ili kasnije? Ili je neko hteo da naglasi baš ovaj deo pisma?

Njujork, 24.3.1925.

....
....
....
... Bog Vam je dao svega ali vi ne umete da raspolažete. Ćuran je pečen a vi se još jednako kljukate sa svađama i kojekakvim sitnim burgijama. Ipak sam uveren da će na kraju krajeva sve biti dobro, jer je bila Božja namera da Srbi, Hrvati, i Slovenci budu jedan narod spojen u jednoj državi kad je stvorio Geomorfologiju S.H.S.

Ujedinjenje koje je Bog stvorio ni najveći đavoli na svetu ne mogu uništiti. Bilo je mnogo đavola koji su u toku od poslednjih hiljadu godina to pokušavali pa nisu uspeli. Neće uspeti ni Vaši političari.

Sa srdačnim pozdravima Vama, Vašoj gospođi, i svima mojim prijateljima u Beogradu, beležim se,

Odani Vam
Mihailo Pupin

- 18:30 - Komentari (1) - Isprintaj - #

27.10.2005., četvrtak

Nevidljiva ptica

Znate li onu lepu knjigu za decu - Nevidljiva ptica?
Pisao Ršumović, crtao Petričić. Ja sam bio malo poveće dete kad mi je dopala šaka. U isto doba, isti tandem je napravio i knjigu Još nam samo ale fale. Obe su verovatno sada kod sestre i njene dece.

Kad sam muvao devojke, nisam im recitovao ni Prevera ni Apolinera, već pesmu o Marku Vasiću iz Jabučkog rita.

A svega toga sam se setio povodom ovog ptičjeg gripa i zabrane uvoza živinskih proizvoda. U Nevidljivoj ptici ima lepo ilustrovana pesmica (o gospodinu Vidoju Staniću) koja se završava ovako:

...
Oni bi pojeli jaje,
iz koga bi postalo pile,
od koga bi postala kokoška,
a kokoške su meni mile.

Gospođa Jagoda Stanić
rasplete kosu plavu
uze dotično jaje
i razbi ga Vidoju o glavu.

Googlujući sam našao gore pomenutu pesmu, Marka Vasića začudo nema, a današnji izlet u prošlost završavam jednom drugom Ršumovićevom pesmom za decu i odrasle.

IZA PRVOG UGLA

Iza prvog ugla
neki đavo čuči
neka muka čeka
da čoveka muči

Iza prve gore
pa u drugoj gori
čeka neka mora
da čoveka mori

Na životnom putu
pa iza krivine
čeka neka briga
da čoveka brine

Tamo gde u travi
cveta ljutić žuti
čeka neka ljutnja
da čoveka ljuti

Kad bi čovek znao
za sve što ga čeka
ne bi se ni rađao
u liku čoveka

Vec bi bio ptica
ili vredna pčela
ili samo bagrem
negde nakraj sela

Ljubivoje Ršumović

- 14:16 - Komentari (1) - Isprintaj - #

26.10.2005., srijeda

Proleće na vidiku

Šta raditi:

Udisati duboko topao i mekan vazduh, pamtiti do marta & ožujka naredne godine.

Zeleno.

Kratki rukavi.

Još manje od dva meseca, pa će dani postajati sve duži i duži.

- 01:13 - Komentari (3) - Isprintaj - #

22.10.2005., subota

Lutajuća Holanđanka

E bože dragi!

Mrak je, parkirao sam auto pored puta i nešto petljam pod haubom. Neki neugledan auto se parkira pored, iz njega izlazi lepa devojka, plavuša duge kose, punih crvenih usana. Prilazi i priča mi na holandskom. Ubi se od pričanja, kao da je razumem. Dajem joj rukama znake - stani, sačekaj - iskopavam iz kola parče papira i neku hemijsku što jedva radi. Dajem joj to, a ona piše na srpskom: daj mi tvoj broj telefona.

Toliko sam se zabezeknuo da sam se probudio.

- 21:51 - Komentari (7) - Isprintaj - #

21.10.2005., petak

E, vitamin!

Na forumu b92 je poslednjih dana aktivan topik o umoru: kojim se drogama i jogama izboriti protiv istog.

Već nedeljama (čuj: nedeljama, ha!) bolujem od dotičnog. Na momente pomislim da bolujem od sindroma hroničnog umora popularnog u razvijenom svetu (otpada, pošto živim u nerazvijenoj selendri). Za mene je najbolji lek dobar i dug san, ali kako do njega, kad se vrtim u začaranom krugu poroka. Ustajem kako-tako, ne baš lako, krećem na posao pun planova šta uraditi tog dana. Na poslu iza podneva imamo organizovan full lunch (dobro je da ne moram da kuvam svakodnevno) posle koga su potrebni nadljudski napori da ostanem budan. Ali zaista nadljudski. Vratim se kući i sednem ko ispuhan balon, ni traga od jutarnje euforije. I blejim, ili još češće prilegnem najmanje po sata. E posle toga kreću aktivnosti, pranje sređivanje, a ovih nedelja su aktuelna farbanja, silikonisanja, gletovanja itd. Zakucavanje pred računar i/ili tv, i hopla, već je jedan-dva iza ponoći. Pivce nešto slabo pomaže boljem snu. Do buđenja: 5 sati. Premalo. Vikendom - slično, ili još ubitačnije.

E sad: na rečenom forumu je neko predložio E vitamin kao super rešenje, i danas navratih do biblioteke (pardon, apoteke) i kupih Galenikin Sant-E-Gal. Nikad se do sada nisam kljukao mineralima vitaminima (osim par puta strogo namenski B-C vitaminima). Od danas, odluka je doneta, postaću tabletoman, tačnije vitamin man.

Ono što me je najvećma ponukalo da napišem ovaj post, to je što na kutiji piše: održava vitalnost, poboljšava aktivnost organizma i štiti od preranog starenja.

Starenja? Uhm, nadam se da nisam zakasnio.

- 22:58 - Komentari (2) - Isprintaj - #

20.10.2005., četvrtak

Tutumračiti

Ha! U prethodnom postu sam koristio reč tutumračiti i sve mislim, izmislio sam novu reč, ili ako ništa drugo, izvukao odnekud reč koja se retko koristi. Zaista, retko kad (ako uopšte ikad) čujem nekoga da koristi reč tutumrak, a kamoli pomenuti glagol.

I tako večeras slučajno čitam Vreme uživanja u novom broju Vremena, zanimljivo, odličan tekst Milice Krstanović, kad ono - Hop! – i ona koristi gore pomenutu reč. Wow!

A i za Disija, džukca koji se spominje u tekstu, jako mi je blisko kako je dobio ime, jer i ja sa džukcima na ulici isto tako razgovaram (ma-di-si-ti). Ali nije mi palo na pamet da nekog tako nazovem. Sada znam, sledeći četvoronožni prijatelji kojima zatreba ime, biće Kosi i Disi.

Kako je sjajno i neobično kad negde nenadano natrčiš na reči za koje si verovao da su samo tvoje.

- 23:37 - Komentari (0) - Isprintaj - #

U duši mi je odaja prostrana

Stigoh kući s posla mrtav umoran, u bedaku što umesto u život idem da tutumračim po stanu (a bila je sreda uveče, u kinoteci zadnje veče ciklusa novog španskog filma kog sasvim propustih). Makar sam se naterao da nešto odradim, pa do osam sati skinuh sav parket u trpezariji. Rad oslobađa i sve je bilo OK kad sam se zahuktao. Posle sam prao usisivač, ali ovaj put baš temeljno, oni filteri u njemu se napunili štroke pa jadnik jedva vuče. Sve sam oprao, jedino nisam uspeo da doprem do motora radi čišćenja i podmazivanja, nikako nisam mogao da nađem plastičnu začkoljicu koju treba stisnuti da bi se plastični poklopac skinuo. Da sam dalje pokušavao, polomio bih nešto, eto belaja. I setih se, sad kad u pola stana nema parketa, mogu komotno uneti ona nedovršena prozorska krila sa terase, treba još jednu ruku bele boje da odradim. I unesoh ih, premazah sa jedne strane, sutra ću sa druge, valjda će to biti kraj, konačno.

Ponoć je prošla, stukao sam za računarom već tradicionalno mb pivce u simpatičnoj flašici od 0.33 (bilo bi lepše da je staklena a ne plastična). Gledam blogove, vidim novi post kod Sweet Jane, poezija, pa me to podsetilo na njen (već) jučerašnji post i pesmu Rastka Petrovića. Pročitao sam je popodne na poslu, nešto sasvim nepoznato, novo, fantastično, malo je reći da sam oduševljen.

Poeziju inače volim - ali nekako slično kao i sa muzikom, treba baš da se sapletem o nešto da bih obratio pažnju, pa da probam da li mi se sviđa. Nemam ništa do par knjižica poezije što sam nekada kupio, znam ponešto na šta sam kojekuda natrčao, a sve ostalo je terra incognita. Zato je i ova pesma Rastka Petrovića bila fantastično otkriće. Biću tako slobodan da je re-postujem.

Najsentimentalniju o sitosti legendu

U duši mi je odaja prostrana,
U njoj klupe drvene, i tri peći zidane.
Neko zdesna ulazi i ovakvu čudnu priču ispriča:
"Ima li ičeg lepšeg od tresišta pokrivenog biljem,
I ptica koje se nad njim dovikuju;
Ima li ičeg veselijeg od premlade devojčice
Što trči uskom stazicom?
Evo je skače čas na jednu nogu, čas na dve,
Toliko je vesela.

Htela je već da prođe, da nađe ubavog mladića,
Da ga poljubi na usta, kada ševar ugleda.

U ševara tri su lista: jedan crven, jedan plav,
Jedan od zlata. Ševar se na sve strane poklanja,
Jedan list veli: poljubi; drugi veli: zagrizi;
Treći najzad: pojedi,
Devojče potrča da ih uzbere.

Ali je tresište rovito: više se nikud ne može
Nego u dubinu do kraja.
Devojka pomisli: da li je dovoljno duboko
Da joj se visoko telo utopi.
Pa kada se uveri, nasmeši se i opusti!"

U duši mi je odaja prostrana,
U njoj svako veče jedu jegulje pržene.

Rastko Petrović

- 00:29 - Komentari (8) - Isprintaj - #

19.10.2005., srijeda

There's an old joke. Uh, two elderly women are at a Catskills mountain resort, and one of 'em says: "Boy, the food at this place is really terrible." The other one says, "Yeah, I know, and such ... small portions." Well, that's essentially how I feel about life. Full of loneliness and misery and suffering and unhappiness, and it's all over much too quickly.

Alvy Singer (Woody Allen) in Annie Hall

Jedan od mojih omiljenih filmova.

- 00:30 - Komentari (0) - Isprintaj - #

17.10.2005., ponedjeljak

Reket

Pre mesec dana sam bio na Beljanici i pisao o motelu u Lisinama kod Strmostena. E pa nema ga više. Izgoreo je u subotu ujutro. Troje ljudi je poginulo. Požar je verovatno podmetnut.

- 11:14 - Komentari (3) - Isprintaj - #

16.10.2005., nedjelja

Frižider repair man to the rescue

Taman sam (iskusno) iz kreveta jednim okom pratio formulu 1, a drugim okom spavao, setih se – frižider! Sinoć se ućutao, primetio sam baricu ispod njega, od leda koji se hvata tamo negde kod kompresora (frižider je mator, pravi led i spolja i iznutra, ne pitajte kako). Nabacim par krpa za pod okolo, u nadi da će do jutra da se samopopravi, ali uzalud. Ujutro je bara bila samo veća, frižider podjednako mrtav i malo manje ladan.

Već sam smišljao gde da evakuišem sadržaj frižidera, kako ću u ponedeljak morati da izlazim sa posla da bih lovio majstora, kad zvoni telefon, zovu moji na nedeljni ručak. Požalim se, a oni – zovi frižider repair mena, doći će, nema veze što je nedelja.

Tako i bi. Sada kompresor veselo kompresuje, termostat je zamenjen, doduše čeka me pranje frižidera jer je isti morao biti ispražnjen da bi se termostat zamenio. I to sve u nedeljno prepodne, za male pare.

Još jedan nedeljni doživljaj: u sklopu menjanja parketa, razvodim još malo kablova ispod lajsni na relaciji tv-muzika-računar. Jednim delom sve to prolazi prečicom, ispod parketa, pa sam planirao da tu kablove ukopam u beton. I tako sinoć skidoh stari parket u tom delu stana, pozajmih hiltija, i kad je frižider repair man otišao, svratih do komšija ispod. Dobar dan, izvinite zbog buke, znate sad skidam stari parket, eto, sad bih nešto malo štemovao, pa da vam najavim, red je... I tako krenem da štemujem, kad ono beton mekan i gnjecav... ko da su mešali cement i zemlju kad su ga pravili. Odradih to za minut, kamo sreće da su i zidovi takvi. Njih je lila neka druga firma, verovatno ista koja je pravila Enver Hodžine betonske bunkere, pre tri godine oteglismo muda i ja i majstori i cela zgrada kada se tri meseca hiltisalo i štemovalo (struja, vodovod, kanalizacija). Trebalo bi studenti arhitekture da dolaze kod mene na vežbe iz predmeta Beton, pa da vide šta se sve naziva betonom.

beton update: Prema najnovijim saznanjima to pod parketom i nije beton, nego nešto za zvučnu izolaciju, pravi se od cementa i neke šljake.

- 13:20 - Komentari (5) - Isprintaj - #

12.10.2005., srijeda

Lo-lee-tah

Večeras se u Kinoteci daje Kjubrikova Lolita. Preporučujem.

Vežu me lepe uspomene za ovaj crnohumorni film i Kinoteku. Raspoložena publika, vesela atmosfera.
Još jedna od veselih uspomena iz Kinoteke je bilo prikazivanje ranih Trifoovih kratkih filmova, išli su sa simultanim prevodom. Prevodilica čiji je glas postao akter filmova, stvarajući sasvim novi doživljaj, na oduševljenje vesele publike. Totalni urnebes i zacenjivanje od smeja.

- 11:05 - Komentari (6) - Isprintaj - #

10.10.2005., ponedjeljak

By The Time I Get To Phoenix

By the time I get to Phoenix, she'll be rising
And she'll find that note that I left hanging on the door
And she'll laugh when she reads the part
That says: "I'm leaving"
Cause I've left that girl so many times before

And by the time I get to Albuquerque, she'll be working
And she'll take off time just to give me a call
And she'll hear that phone keep right on ringing and ringing
On the wall, yeah oh, that's all

And by the time I make Oklahoma, she'll be sleeping
She'll turn softly in her sleep and call my name out low
And then she'll cry just to think that I'd really leave her, I left her
But time after time after time I tried to tell her so
But she just didn't know
That I would really go
That I would really go

-----------------------------------
words and music by J. Webb
performed by Nick Cave

- 12:46 - Komentari (3) - Isprintaj - #

09.10.2005., nedjelja

Domaćica

Ma šta domaćica. Super domaćica! Sam sam preneo ormane iz jedne sobe u drugu. Sam sam preneo bračni krevet. A ostatak stvari spakovao u kutije (sve radi skidanja starog parketa). Oprao sudove. Skuvao pun ekonom lonac čorbuljka (biće recepat jednog dana). Usisao stan. Plaknuo kupatilo. Plaknuo usisivač (da, i usisivači se prljaju). Premazao sloj osnovne boje na krilima prozora na terasi, i na ogradi terase. Bacio đubre. Bio do samposluge. Oprao košulje (mašina je oprala, a za peglanje ćemo da vidimo). Sredio evidenciju troškova. Obrisao prašinu sa tv-a. Skidao fleku sa troseda (polovičan uspeh). I uveče naleteh na Nikitu (francusku) na HRT1.

Mnogo volim kad uradim malo više nego ništa, a još je subota.

GODINE 1955. umre mi otac, a ostarela mu mati u staračkom domu još beše živa. Bakuta je uzela devedesetu, i nije ni znala da je otac bio bolestan. Pribojavajući se da bi je potres mogao ubiti, moje tetke joj rekoše da se otac zbog bronhitisa preselio u Arizonu. Za useljeničko pokolenje moje staramajke, u Americi je Arizona bila ono što su Alpi u Evropi, mesto kuda se ide zdravlja radi. Tačnije rečeno, kuda se ide ako se ima para. Pošto su svi poslovni poduhvati koje je otac u životu preduzeo propali, baba se zakači za tu stranu vesti, verujući da je otac konačno postigao nekakav uspeh. I tako ispade da se baba, dok smo mi kod kuće, samo u čarapama, oplakivali oca, hvalisala svojim pajtašicama sinovljevim novim životom na suvom pustinjskom vazduhu.

E.L.Doktorov: Pisac u porodici (Životi pesnika)

- 01:27 - Komentari (1) - Isprintaj - #

08.10.2005., subota

U autobusu

Sinoć u autobusu, blizu mene je stajao neki čovek, nekoliko puta je razgovarao mobilnim. Nisam mogao da ne čujem.

N je jutros pala u komu. Na aparatima je. Fatalni ishod se očekuje svakog časa, ne očekuju da će dočekati kraj vikenda. Nije mi bilo jasno zašto su je uopšte doneli u Beograd, pre dve nedelje. Izgledala je jako loše. Danas sam saznao. To je bila njena želja, želela je da se bori do kraja.

- 10:57 - Komentari (0) - Isprintaj - #

07.10.2005., petak

Dva kadra

Odjek njenih reči je još lebdeo u stanu. Tumarao sam zbunjen, ošamućen (lightheaded). Prošao sam ispred ogledala u predsoblju i ušao u kupatilo. Pogled mi je prelazio preko pločica. Pastelno plava, sivkasto plava i krem bela. Slučajno poređano, po preciznom planu zbog kog je keramičar ludeo pre dve godine.

Odjednom mi je na pamet palo – neka druga žena će ovde živeti sa mnom. Da li će je ove pločice podsećati na moju prošlost? Hoće li joj smetati? Da li će mi verovati? Da li će uvek kad tu uđe razmišljati kako sam sa nekom drugom birao boje?

Uvek kada je bilo teško, branio bih se tako što bih zamislio nešto, neki cilj, zgrabio, i išao ka njemu. Tako i tada pomislih – ima nade za mene, kad mi u ovom trenutku takve stvari padaju na pamet. Izvući ću se.

Ali teški dani su tek dolazili.

Zatamnjenje. Kao u nemim filmovima, na crnoj podlozi belim slovima ispisano: Hard times were yet to come.

Svetlo u kupatilu je isto, kamera prolazi istim putem kao u prethodnom kadru. Duž kade, pa na suprotni zid gde je lavabo i ormarić. Dovoljno sporo da se primeti da na kadi ima svega par bočica, da je u čaši na ormariću jedna četkica. Kadar se širi, kamera izlazi iz kupatila i prolazi preko zida u predsoblju. Na njemu bodu oči rupe od šrafova, farba je malo svetlija na mestu gde je bilo pričvršćeno ogledalo.

- 23:30 - Komentari (0) - Isprintaj - #

05.10.2005., srijeda

Just for one day

We can beat them
For ever and ever
Oh we can be Heroes
Just for one day

Današnji dan je budio sećanja na onaj četvrtak pre tačno pet godina. Ne samo po datumu, ne po tome što je godišnjica "okrugla", već što je dan bio sunčan i topao skoro isto kao onda pre pet godina.

Setio sam se kako sam taj lepi dan proveo sa X. Kako smo se našli na Terazijama, sa G17 obrnuli krug preko Palate Pravde do Skupštine, bili u Pionirskom parku kada je žena u crvenom džemperu iza leđa policije stigla do ulaznih vrata, bili tamo kada je masa krenula, bežali zajedno kroz park od suzavca do Andrićevog venca, rešili da se sklonimo od opasnosti i otišli kući, oduševljenje kad je nestao signal RTS, pratili na TV-u šta se dešava do večeri, uveče se vratili do grada, špartali da nas bude što više, euforija, iz kamiona se delilo vanredno izdanje Politike, na Slaviji neke barikade. Ujutro 6. oktobra videli da san nije okončan, tenkovi nisu bili izašli. To je jedan od najsrećnijih dana u mom životu. Apsolutno nenadjebiv osećaj optimizma i sreće.

Sada se svi pitamo da li je to bilo uzalud, da li je propuštena šansa.

Revolucija je bila isuviše lako i jeftino izvedena, i nisam očekivao velike promene. Odmah se videlo da je u igri gomila kompromisa i dogovora. Polurevolucija donosi polupromene. Da je makar jedan od političara iz bivšeg režima dočekao jutro klateći se na banderi na Terazijama, danas bi sve bilo mnogo drugačije. Surovo, radikalno, istinito. Nisu samo političari ostali isti, ni narod se nije mogao opametiti preko noći. To je daleko važnije. Svaki korak napred koji se od tada desio, i svaki korak nazad i svako posrtanje, sve to zajedno je mera ukupnih naših mogućnosti. Čuda se dešavaju samo u bajkama.

Bojim se da stvari ne bi bile drastično drugačije čak ni da je Zoran Đinđić živ. Jedan čovek, ili mala grupa ljudi, nemaju moć da naprave čudo. Potrebne su hiljade malih koraka, svaki od njih se računa. Zato treba praviti, brojati i beležiti te korake i ići napred svakog dana.

U prvim danima posle petog oktobra sam se ponadao da ću doživeti bolja vremena. Ubrzo sam se pomirio da od toga nema ništa, ali i dalje verujem da će deca mojih vršnjaka, ili moja ako ih bude, biti te sreće da žive u normalnoj, dosadnoj državi.

- 23:50 - Komentari (3) - Isprintaj - #

04.10.2005., utorak

Everyday is like Tuesday

Bilo bi lepo kad bi svaki dan bio kao današnji. Sunce, temperatura, povetarac, boje... sve je onako kako treba.

U neko doba bi nam preselo, bez kiše ovo zeleno oko nas ne može da raste.

U svakom slučaju, lep dan danas, što i vama želim.

- 12:37 - Komentari (4) - Isprintaj - #

03.10.2005., ponedjeljak

Zaborav briše sve

Živ sam. Ne pišem kao pre. Imam nekoliko bitnih stvari o kojima bih pisao, ali neću silom. Kasnije, kad dođe inspiracija ili napad blagoglagoljivosti.

Ibab kijabicu. U petak i subotu grlo, od nedelje na dalje surlitis. I tako bolan i obnevideo skidao deo starog parketa. Uguših se u prašini koja je bila ispod parketa, koji u biti nije ni bio zalepljen. Držao ga je lak i lajsne okolo. Moram da kupim zalihu vrećica za usisivač, biće tu posla.

U petak naveče sam imao na prenoćištu grupu poznanika u proputovanju. Pa sam prvi put posle više od deset meseci spavao u sobi zvanoj spavaća, u krevetu zvani bračni, naravno na "svojoj" strani. Na drugoj strani je bio krš od neopeglanog veša, peškira, ćebadi... U mraku je izgledalo potpuno isto kao da X leži pored, kao nekad, zaronjena pod jorgan, okrenuta leđima... Kako neke stvari i slike dugo ostaju u sećanju... dok ih zaborav svejedno ne proguta. Promena je prijala, svejedno, uživao sam u širini kreveta, naspavao se ko čovek.

Foi na cruz, foi na cruz
Que um dia
Meus pecados castigados em Jesus
Foi na cruz
Que um dia
Foi na cruz

Love comes a-knocking
Comes a-knocking upon our door
But you, you and me, love
We don't live here any more

Foi na cruz, foi na cruz
Que um dia
Meus pecados castigados em Jesus
Foi na cruz
Que um dia
Foi na cruz

A little sleep, a little slumber
A little folding of the hands to sleep
A little love, a little hate, babe
A little trickery and deceit

Foi na cruz, foi na cruz
Que um dia
Meus pecados castigados em Jesus
Foi na cruz
Que um dia
Foi na cruz

Dream on 'till you can dream no more
For all our grand plans, babe
Will be dreams forever more

Foi na cruz, foi na cruz
Que um dia
Meus pecados castigados em Jesus
Foi na cruz
Que um dia
Foi na cruz

Stari lisac Nick Cave.

- 09:48 - Komentari (2) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>