E bože dragi!
Mrak je, parkirao sam auto pored puta i nešto petljam pod haubom. Neki neugledan auto se parkira pored, iz njega izlazi lepa devojka, plavuša duge kose, punih crvenih usana. Prilazi i priča mi na holandskom. Ubi se od pričanja, kao da je razumem. Dajem joj rukama znake - stani, sačekaj - iskopavam iz kola parče papira i neku hemijsku što jedva radi. Dajem joj to, a ona piše na srpskom: daj mi tvoj broj telefona.
Toliko sam se zabezeknuo da sam se probudio.
Post je objavljen 22.10.2005. u 21:51 sati.