Sewen

Kakva je to bila ženska,
Kakva je to borba genska
U stomaku meni bila
I skroz me je prominila.

Kakvi je to bio komad,
Zbog nje postao sam nomad,
Takve tribaju u gradu bistu
Najlipša je u mom mistu.

A svašta je bila kadra,
Sa očima boje Jadra
I pogleda tanka, čvrsta,
Vrtila me oko prsta...
Mogla je samnom sve da čini,
Ka političar domovini,
Obećala pa pokrala,
I drugome sve je dala...

Prida sam se, nema kruva,
Svršija da Bog sačuva,
Znan letit je bilo lipo,
Sad se dižen u tri i po

Drmnen dikod, nije strašno,
Proba san i ono brašno,
Ja san dite ovog juga!
Ma neš na me, doće druga!