Sewen

Ja san sve tajne zakopa u dvi jame,
U jednu mi nije sve stalo.
Doli nema svitla od puste tame.
A i jedna mi je uvik bila malo.

Ja san sve tajne spustija na dno bunara.
Ko bi reka na meni da san taki.
Al izgled ovog čovika tako slatko vara.
I drago mi je da nisan ka svaki.

Ja san sve tajne napunija u oni balon
I pustija vatru da digne ga do visina.
Onda san bezbrižno uša ka Bond u salon
Naručija martini, pogledom čvrstim ka stina.

Ja san sve tajne tako izgubija i sad san sritan,
Znan sve o svima, a nije me ništa briga.
Ja san sve tajne podilija, a opet san bitan
Daleko od svita punog tih intriga.

Igrao sam po pravilima, nisam smio,
Što ne zapišeš nisi proživio, niti bio!
Rekao sam da neću govoriti o nama,
Al evo govorim bez imena naših na usnama.

Onaj tko je uzeo više, teže mu je nositi.
Onaj tko je navikao na više, teže mu je prositi.
Bio sam marioneta koja se uzme i vrati,
Cvijeće koje se brzo suši, zato se ne smije brati.

I nema osude kad se ljudi tereta riješe.
Oni najbolji u svemu, uvijek prvi pogriješe.
Zaspao sam jutros prije tmurnog svitanja,
Zaspao sam, a nisam odgovorio na svoja pitanja.

Igrao sam po pravilima, u svom stilu,
Slijepi uvijek dodirom gleda tražeći idilu.
Predodređen sam da volim čistu sjetu.
S tim valja živjeti u ovom nemoralnom svijetu...

Genetika, debljaš se pa smršaviš pa vratiš.
Za poludit je koliko ti truda triba da shvatiš
Al propatiš jer lako je skliznuti za zacrtanog puta,
Jer pisali smo ga sami, sastavili za par minuta.

Genetika, blagdani, rođendani, fešte i vjenčanja,
Sačuvajmebože, opet će biti onih mojih stanja,
Oči su gladne, očima jedeš, nemoš se zasitit i stat,
Sad bi valjalo napravit đir, sve bi od sebe triba dat.

Genetika, patetičan je izgovor koji imamo na sve
A valja nam samo ustat, navuć nešto lagano i pokrenit se.
Ma lakše je leć i ni slučajno obid ostavit da se ladi.
I kriza je nediljom kad zafali slatko, a dućan ne radi...